Ko je čitao Rane jade Danila Kiša čuo je za njegovu Ulicu divljih kestenova. Koga je zanimalo da istražuje, saznao je i koja je to ulica u Novom Sadu. Možda u nekoj drugoj ulici upravo sada stasavaju neki novi književnici, pesnici, fotografi.
Teško je biti neinspirisan kada je prva stvar koju ugledaš jednog novembarskog jutra kada podigneš roletne i pustiš zrake Sunca unutra jedno čudesno drvo Ginka Bilobe čiji se listovi prelivaju u nijansama žute i zlatne.
Čak i kada je dan kišovit, zlatasta boja ginka izmami nam osmeh i podseti nas da je Sunce tu, samo se malo sakrilo za oblake.
Ginko je listopadno drvo, visoko do 40 m, čiji su listovi vrlo interesantnog i specifičnog lepezastog ili srcolikog oblika i predstavljaju glavnu prepoznatljivu osobinu ove biljke. Liska je trouglasto-okrugla i nalazi se na dugačkoj dršci i na vrhu je više ili manje urezana na dva režnja.
Ali, nije samo njegova lepota ono što ga čini posebnim, već i njegova dugovečnost. Ako ste i čuli za njega, verovatno vam je asocijacija da postoji preparat na bazi ginka koji je dobar za pamćenje, ali šta ako vam kažemo da ginko ne samo da pamti mnoge jeseni, već je i jedan od retkih preživelih stanovnika poslednjeg ledenog doba. Ginko još nazivaju i mandarinsko drvo, drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, belo voće.
Danas se kao divlja vrsta drveća sreće samo u planinama jugoistočne Kine. Veoma uspešno se gaji u parkovima i botaničkim baštama. Gaji se, i to vekovima, u dvorištima kineskih i japanskih hramova kao sveto drvo. Ginko je reliktna vrsta, živi fosil, koja se do danas održala još iz mezozoika (prema fosilnim ostacima). Ginko je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka.
Za njega se u srpskoj literaturi često sreću pogrešni nazivi gingko i ginkgo, iako je pravopisno normiran samo oblik bez drugog slova g.
Iako između zgrada možemo videti mlade predstavnike ovog drveta, jedno stablo ginka sa pripadajućim prostorom kod hotela „Park“ proglašeno je za spomenik prirode pod nazivom
„Stablo ginka kod hotela „Park“ u Novom Sadu“ i kategorisan je kao zaštićeno područje III kategorije. Površina spomenika prirode je projekcija krošnje ginka na podlozi i iznosi 211,13 m2. Temeljna vrednost Spomenika prirode je stablo ginka (Ginko biloba L.) koje odlikuje autentičnost, reprezentativnost, jedinstvenost, pejzažna atraktivnost, starost (za koju se procenjuje da iznosi oko 100 godina) i očuvanost.
Život u gradu nije nimalo lak, pogotovo u onom koje se neprestano gradi i razvija. Jedna od prvih stvari koje čujemo od sugrađana je ta da iako postoje parkovi kao oaze za odmor, ipak nema dovoljno zelenila i da su gužva i sivilo zamenili mir i zelene površine koje odmaraju oči. Zato nas i raduje činjenica da počinje aktivno da se radi na pošumljavanju zelenih površina kao i to da su neka stabla koja su posađena pre samo par godina počela da igraju svoju ulogu hlada, zaštite od Sunca, buke i odmor od napornog, ponekad previše mehaničkog gradskog života.
Ko je malo prošetao novosadskim naseljima, ili je imao priliku da u nekom od novijih naselja živi bar nekoliko godina, primetio je ovaj ciklus. U Srbiji je za dve godine posađeno preko konkursa Ministarstva zaštite životne sredine 200.000 sadnica. U Novom Sadu je posađeno, tokom 2022., godine 2000 sadnica.
Ono što je danas sadnica sutra će biti izvor kvalitetnijeg, zdravijeg i zelenijeg okruženja za sve nas.
Koje drveće raste u vašem kraju? Šta znate o njima? Ako je odgovor ništa, požurite napolje, prošetajte svojim naseljem u godišnje doba kada su naši drvenasti sugrađani najlepši, pre nego što potpuno otresu svoje lišće i ponovo se okite novim tek na proleće.
Dragana Arsenović
Preuzmite android aplikaciju.
