Ко је читао Ране јаде Данила Киша чуо је за његову Улицу дивљих кестенова. Кога је занимало да истражује, сазнао је и која је то улица у Новом Саду. Можда у некој другој улици управо сада стасавају неки нови књижевници, песници, фотографи.
Тешко је бити неинспирисан када је прва ствар коју угледаш једног новембарског јутра када подигнеш ролетне и пустиш зраке Сунца унутра једно чудесно дрво Гинка Билобе чији се листови преливају у нијансама жуте и златне.
Чак и када је дан кишовит, златаста боја гинка измами нам осмех и подсети нас да је Сунце ту, само се мало сакрило за облаке.
Гинко је листопадно дрво, високо до 40 m, чији су листови врло интересантног и специфичног лепезастог или срцоликог облика и представљају главну препознатљиву особину ове биљке. Лиска је троугласто-округла и налази се на дугачкој дршци и на врху је више или мање урезана на два режња.
Али, није само његова лепота оно што га чини посебним, већ и његова дуговечност. Ако сте и чули за њега, вероватно вам је асоцијација да постоји препарат на бази гинка који је добар за памћење, али шта ако вам кажемо да гинко не само да памти многе јесени, већ је и један од ретких преживелих становника последњег леденог доба. Гинко још називају и мандаринско дрво, дрво дедова и унука, сребрна кајсија, бело воће.
Данас се као дивља врста дрвећа среће само у планинама југоисточне Кине. Веома успешно се гаји у парковима и ботаничким баштама. Гаји се, и то вековима, у двориштима кинеских и јапанских храмова као свето дрво. Гинко је реликтна врста, живи фосил, која се до данас одржала још из мезозоика (према фосилним остацима). Гинко је јединствена голосеменица која нема преживелих рођака.
За њега се у српској литератури често срећу погрешни називи гингко и гинкго, иако је правописно нормиран само облик без другог слова г.
Иако између зграда можемо видети младе представнике овог дрвета, једно стабло гинка са припадајућим простором код хотела „Парк“ проглашено је за споменик природе под називом
„Стабло гинка код хотела „Парк“ у Новом Саду“ и категорисан је као заштићено подручје III категорије. Површина споменика природе је пројекција крошње гинка на подлози и износи 211,13 m2. Темељна вредност Споменика природе је стабло гинка (Ginko biloba L.) које одликује аутентичност, репрезентативност, јединственост, пејзажна атрактивност, старост (за коју се процењује да износи око 100 година) и очуваност.
Живот у граду није нимало лак, поготово у оном које се непрестано гради и развија. Једна од првих ствари које чујемо од суграђана је та да иако постоје паркови као оазе за одмор, ипак нема довољно зеленила и да су гужва и сивило заменили мир и зелене површине које одмарају очи. Зато нас и радује чињеница да почиње активно да се ради на пошумљавању зелених површина као и то да су нека стабла која су посађена пре само пар година почела да играју своју улогу хлада, заштите од Сунца, буке и одмор од напорног, понекад превише механичког градског живота.
Ко је мало прошетао новосадским насељима, или је имао прилику да у неком од новијих насеља живи бар неколико година, приметио је овај циклус. У Србији је за две године посађено преко конкурса Министарства заштите животне средине 200.000 садница. У Новом Саду је посађено, током 2022., године 2000 садница.
Оно што је данас садница сутра ће бити извор квалитетнијег, здравијег и зеленијег окружења за све нас.
Које дрвеће расте у вашем крају? Шта знате о њима? Aко је одговор ништа, пожурите напоље, прошетајте својим насељем у годишње доба када су наши дрвенасти суграђани најлепши, пре него што потпуно отресу своје лишће и поново се оките новим тек на пролеће.
Драгана Арсеновић
Преузмите андроид апликацију.
