Razgovor sam po sebi nije dovoljan da bi bilo pomaka u dijalogu Beograda i Prištine, izjavio je predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun i poručio da nije optimista u vezi nastavka pregovora 13. maja u Briselu.
„Da bi bilo napretka treba postići neki dogovor, barem preliminarni, pa ga razraditi preko stručnih timova i onda ga konačno usvojiti“, rekao je Drecun za Tanjug.
Komentarišući jučerašnji razgovor predsednika Srbije Aleksandara Vučića sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom Drecun je istakao da u njemu nije bilo nikakvog pomaka.
On je rekao da se odmah posle tog sastanka mogao čuti jedan novi zahtev koji je Kurti postavio i kojim traži da EU izvrši pritisak na Beograd da prizna dokumenta koja izdaje tzv. Kosovo, što, kako je naveo, Srbija neće da uradi, jer bi tako na posredan način priznala lažnu državu.
On je izjavio i da je Kurti izašao sa stavom da će Kosovo aplicirati za članstvo u NATO programu Partnerstvo za mir, iako, kako je rekao, nemaju vojsku i ne priznaju ih sve članice ovog saveza, kao i da u Prištini očekuju poziv iz Saveta Evrope da se pridruže toj evropskoj organizaciji.
„Iz samo dve Kurtijeve izjave možete da vidite ne da nije bilo nikakvog pomaka u razgovorima sa Vučićem nego da Kurti ide na dalje zaoštravanje odnosa sa Beogradom, sve proračunato“, naglasio je Drecun.
To, po njegovim rečima, dovodi do situacije kada će neki na Zapadu da kažu da nije svrsishodno razgovarati na takav način i insistiraće da se dijalog fokusira ne na ispunjavanje već dogovorenog Briselskim sporazumom, uključujući Zajednicu srpskih opština, već na „uzajamno priznanje“, a to su po Drecunovom mišljenju i Kurtijeve namere.
„Dokle god SAD i ključne države EU poput Nemačke insistitiraju na uzajamnom priznanju, a znaju da nijedna vlast u Srbiji to neće uraditi niti će građani to dozvoliti, nema izlaska it tog začaranog kruga“, rekao je Drecun.
On smatra da bi Priština morala da svoje maksimalističke ciljeve redukuje i svede ih na ono što je moguće dogovoriti, kao što su pitanje imovine, nestalih, proteranih, pitanje slobode kretanja.
Smatra i da najviše političke volje, snage i mehanizama da Prištinu nateraju na to imaju SAD, dok je po njemu EU „tigar bez zuba“ koji ima meku moć, ali je ne koristi.
„Imate Miroslava Lajčaka koji ispred EU vodi dijalog, a dve godine ne postiže ništa. Nikakav rezultat. Za te dve godine pogoršana je bezbednost srpskog naroda, imali smo stotine etnički motivisanih napada na srpski narod“, podseća Drecun.
On smatra da je diplomatska ofanziva Zapada vezana za kosovsko pitanje rezultat globalnog ambijenta, koji je povezan sa ratom u Ukrajini, pošto je, kaže, zapadnim zemljama bitno da trenutno u potpunosti marginalizuju prisustvo i uticaj Rusije na području Balkana.
S tim u vezi naglasio je da je jako važno pitanje dejtonske BiH, kosovskog problema i stavljanja Zapadnog Balkana pod punu vojnu kontrolu Zapada.
On je izjavio i da se aktuelana inicijativa Berlina može protumačiti kao pokušaj nemačke diplomatije da ojača Lajčakovu poziciju, a da su realizovane posete visokih nemačkih zvaničnika kao i sastanak kod kancelara Šolca, uz njegovu najavljenu posetu Srbiji i regionu, pokušaj Nemačke da podigne svoju lidersku poziciju u EU u odnosu na Francusku.
Na pitanje šta može da se očekuje od dijaloga zakazanog za 13. maj u Briselu, koji je trebalo da bude posvećen rešavanju problema registarskih tablica, Drecun je rekao da nije optimista jer tvrdi da na strani Prištine nema volje da se vodi dijalog i da se reše neka pitanja.
Preuzmite android aplikaciju.
