Разговор сам по себи није довољан да би било помака у дијалогу Београда и Приштине, изјавио је председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун и поручио да није оптимиста у вези наставка преговора 13. маја у Бриселу.
„Да би било напретка треба постићи неки договор, барем прелиминарни, па га разрадити преко стручних тимова и онда га коначно усвојити“, рекао је Дрецун за Танјуг.
Коментаришући јучерашњи разговор председника Србије Александара Вучића са премијером привремених институција у Приштини Аљбином Куртијем и специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком Дрецун је истакао да у њему није било никаквог помака.
Он је рекао да се одмах после тог састанка могао чути један нови захтев који је Курти поставио и којим тражи да ЕУ изврши притисак на Београд да призна документа која издаје тзв. Косово, што, како је навео, Србија неће да уради, јер би тако на посредан начин признала лажну државу.
Он је изјавио и да је Курти изашао са ставом да ће Косово аплицирати за чланство у НАТО програму Партнерство за мир, иако, како је рекао, немају војску и не признају их све чланице овог савеза, као и да у Приштини очекују позив из Савета Европе да се придруже тој европској организацији.
„Из само две Куртијеве изјаве можете да видите не да није било никаквог помака у разговорима са Вучићем него да Курти иде на даље заоштравање односа са Београдом, све прорачунато“, нагласио је Дрецун.
То, по његовим речима, доводи до ситуације када ће неки на Западу да кажу да није сврсисходно разговарати на такав начин и инсистираће да се дијалог фокусира не на испуњавање већ договореног Бриселским споразумом, укључујући Заједницу српских општина, већ на „узајамно признање“, а то су по Дрецуновом мишљењу и Куртијеве намере.
„Докле год САД и кључне државе ЕУ попут Немачке инсиститирају на узајамном признању, а знају да ниједна власт у Србији то неће урадити нити ће грађани то дозволити, нема изласка ит тог зачараног круга“, рекао је Дрецун.
Он сматра да би Приштина морала да своје максималистичке циљеве редукује и сведе их на оно што је могуће договорити, као што су питање имовине, несталих, протераних, питање слободе кретања.
Сматра и да највише политичке воље, снаге и механизама да Приштину натерају на то имају САД, док је по њему ЕУ „тигар без зуба“ који има меку моћ, али је не користи.
„Имате Мирослава Лајчака који испред ЕУ води дијалог, а две године не постиже ништа. Никакав резултат. За те две године погоршана је безбедност српског народа, имали смо стотине етнички мотивисаних напада на српски народ“, подсећа Дрецун.
Он сматра да је дипломатска офанзива Запада везана за косовско питање резултат глобалног амбијента, који је повезан са ратом у Украјини, пошто је, каже, западним земљама битно да тренутно у потпуности маргинализују присуство и утицај Русије на подручју Балкана.
С тим у вези нагласио је да је јако важно питање дејтонске БиХ, косовског проблема и стављања Западног Балкана под пуну војну контролу Запада.
Он је изјавио и да се актуелана иницијатива Берлина може протумачити као покушај немачке дипломатије да ојача Лајчакову позицију, а да су реализоване посете високих немачких званичника као и састанак код канцелара Шолца, уз његову најављену посету Србији и региону, покушај Немачке да подигне своју лидерску позицију у ЕУ у односу на Француску.
На питање шта може да се очекује од дијалога заказаног за 13. мај у Бриселу, који је требало да буде посвећен решавању проблема регистарских таблица, Дрецун је рекао да није оптимиста јер тврди да на страни Приштине нема воље да се води дијалог и да се реше нека питања.
Преузмите андроид апликацију.
