Primetno je da postoji sistematska kontinuirana kampanja nasilja privremenih institucija samouprave u Prištini nad srpskim narodom, ne samo na severu Kosova i Metohija, gde je to naročito izraženo, već i južno od Ibra, rekao je predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.
On je za Tanjug naveo da to podrazumeva institucionalno nasilje, poput nejednakog tretmana Srba sa Albancima u pravosudnim organima, kao i da kosovska policijska uprava i specijalne parapolicijske jedinice, sada stalno bazirane na severu KiM, sprovode i fizičko nasilje, malteritranje, pritiske i teror nad srpskim narodoma.
„U poslednje vreme, naročito od dolaska Kurtija na vlast, bilo je oko 300 etnički motivisanih napada na srpski narod, a primećuje se sve češće korišćenje vatrenog oružja, kada je bilo i ranjavanja, na sreću bez smrtnog ishoda“, istakao je Drecun.
Navodi da je sve više napada na decu.
„To je bitno naglasiti, zato što su roditelji najosetljivi na decu i kada vam neko ugrožava njihovu bezbednost, onda više ne razmišljate o ostanku“, rekao je on.
Dodao da je jedan od ciljeva pomenute kampanje smanjenje broja Srba na KiM, posebno na severu.
„Međutim, paralelno sa ovim pregovaračkim procesom u Briselu, Kurtijev režim ima veliki problem, jer se obavezao na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), pa želi da to po svaku cenu izbegne, budući da ima veliki otpor među Albancima i opozicionim albanskim strankama“, naveo je predsednik skupštinskog Odbora za KiM.
Kako napominje, navedeno bi moglo da bude Kurtijeva „izlazna strategija iz nepovoljne situacije, kako bi onemogućio stvaranje ZSO i ne bi ispao kriv pred svojom javnošću“.
Naglasio je kako bi premijer privremenih prištinskih institucija to mogao da uradi većom destabilizacijom situacije i izazivanjem nasilja na severu Kosova i Metohije, „što bi mu onda poslužilo kao opravdanje za podizanje tenzija i upotrebu što većeg broja specijalnih jedinica.
„Pada u oči da, pored tih specijalnih parapolicijskih jedinica, Priština intenzivno podiže i kvalitet i kvantitet tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, ubrzava njihovu reorganizaciju ka tzv. vojsci Kosova, čiji se pripadnici obučavaju u NATO zemljama i opremaju ofanzivnim sredstvima, kao što su udarne bespilotne letelice ili teška artiljerija, poput haubica od 105 milimetara“, navodi Drecun.
On kaže da su nedavno u strategiji nacionalne bezbednosti „privremene vlasti u Prištini identifikovale Beograd kao jedinog neprijatelja, koji može da ugrozi lažnu državu Kosovo“.
„Zvaničnici Prištine ponavljaju da je, evo, Beograd produžena ruka Moskve, a Srbi na KiM su produžena ruka Beograda i tako su identifikovali neprijatelja, prema kojem mogu da preduzimaju sve aktivnosti“, kaže predsednik skupštinskog Odbora za KiM.
Drecun kaže da su, nacrtom strategije za borbu protiv terorizma u narednih pet godina, prištinske vlasti na severu Kosova identifikovale terorističke grupe i pojedince koji se zalažu za separatizam.
„Oni su sada srpski narod na severu, koji ne prihvata lažnu državu Kosovo, pretvorili u teroriste, a prema teroristima možete da primenite sve mere, pa su tako našli sebi opravdanje za nasilno delovanje prema Srbiima“, kaže on.
Ističe da bi voleo kada bi na takvo ponašenje regovao neko iz međunarodne zajednice.
„Recimo, ambasador Hil, čije zalaganje za poboljšanje odnosa između SAD i Srbije veoma cenim, a njegovo viđenje ZSO je apsolutno ispravno, jer kaže da ona treba da bude formirana“, ističe Drecun.
Stoga se pita kako je moguće da, paralelno sa pregovaračkim procesom, koji treba da na miran politički način rešava sve probleme, upravo SAD, Turska, Nemačka i Britanija najintezivnije rade na jačanju tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga.
„Te snage se pripremaju za koje akcije? Pa, rekli su u nacrtu – za eventualni napad Srbije i teroriste, a to su, ko drugi nego Srbi“, rekao je Drecun.
A kada je reč o tome šta Srbija može da uradi, on smatra da putem nastavka pregovaračkog procesa tenzije mogu da budu umanjene, kao i pritiskom na Prištinu da odustane od nasilja.
„Trebalo bi postići neke dogovore, kako bi se izbegli razlozi koje Kurtijev režim može da fingira za pojačano nasilje“, ističe predsednik skupštinskog Odbora za KiM.
Dodaje da je Beograd svakodnevno u kontaktu sa diplomatskim predstavnicima iz UN, SAD i EU – Boreljom, Lajčakom i drugima, sa KFOR-om.
„Stalno se ukazuje na porast nasilja i zahteva se od međunarodne zajednice, koja je tamo prisutna, jer mi nemamo resursa da to uradimo, da zaustave Prištinu u svom naumu, zato što bi stvaranje nove destabilizacije severa KiM zasigurno zaustavilo pregovarački proces ili bi ga nepovratno ugrozilo“, ističe Drecun.
Poručuje da to što Kurti radi s pojačavanjem terora stvara jedan balon napetosti, koji će u jednom trenutku eksplodirati ako se ne zaustavi nasilje.
Naglašava da je zato Sprska lista upozorila, ako se ne zaustavi pomenuto nasilje, da će „pozvati srpski narod na opštenarodni ustanak, jer drugačije ne može da se odbrani, zato što ni KFOR ni Euleks ne reaguju“.
„Evo, sinoć je bila pucnjava, a oni kažu da je to pojedinačni incident, ali kad skupite te pojedinačne inciente, vidite da je to sistematska kampanja, da je to politika koju Priština vodi i zato je neophodno jedinstvo srpskog naroda na KiM, njegoviih političkih predstavnika i zvaničnog Beograda“, napominje Drecun.
Zaključuje da zbog toga treba usaglasiti akcije, a da „u tom smislu ogroman posao radi Kancelarija za KiM, kao i da bez nje, odnosno bez Vlade, predsednika i svih državnih organa, srpski narod ne bi mogao da opstane na KiM“.
Brnabić: Međunarodna zajednica da radi svoj posao i obezbedi ljudska prava na KiM
Preuzmite android aplikaciju.
