У Цркви Светог Марка служен парастос страдалима у хрватској операцији “Бљесак”

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, која је присуствовала државној церемонији полагања венаца и парастосу, рекла је да је први пут, након 30 година, Владин Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова уврстио Дан сећања на страдале Србе у операцији Бљесак у календар државних церемонија.

Истакла је да тиме желимо да обезбедимо институционални печат у култури памћења о ономе што се догодило у Западној Славонији.

Ђурђевић Стаменковски је подсетила да је, према подацима Документационо – информацуоног центра Веритас, у овој операцији  убијено или нестало 283 Срба, међу којима је било осморо деце и 56 жена.

Овим парастосом одајемо пошту свима њима, али и поручујемо да се такав злочин више никада не сме догодити. Никада не смемо дозволити ни погроме ни прогоне српског народа, етничко чишћење и гашење наших вековних огњишта, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Указала је да ти крајеви и дан данас нису насељени, што говори о томе да је циљ акције био само да на тим просторима више не живе Срби.

Подсетила је и на страдање породице Вуковић, као један од највећих злочина, наводећи да је та породица изгубила осам члановае, од тога троје деце.

Жртве нас подсећају да злочин нема рацио и да њихово идеолошко слепило  и потреба да затру корен српском народу, није поштедела ни децу, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Истакла је и да ће Србија, такође, први пут у овој години, после три деценије неправде усвојити и Закон о несталим лицима.
Иако нисмо криви, наша обавеза је да заштитимо оне који су у том вихору рата изгубили своје најмилије. Према нашим проценама, у питању је седам  и по хиљада породица, које ће овим законом добити правичну накнаду, ако она уопште и може да постоји, како бисмо исправили историјску неправду, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Хрватске војне и полицијске снаге су 1. маја 1995. године почеле напад на  Западну Славонију, а у операцији коју је Загреб назвао “Бљесак” убијене су 283 особе српске националности, док је протерано најмање 15.000 Срба.

Годишњица прогона Срба Западне Славоније -акција “Бљесак” за коју нико није одговарао

Срби Западне Славоније били су жртве бруталног прогона првих дана маја 1995. када су хрватске војно полицијске снаге напале тај део Републике Српске Крајине, протеравши најмање 15.000 лица, а 283 особе српске националности су убијене.

Тадашња војно полицијска акција хрватских формација “Бљесак” била је последњи чин систематског етничког чишћења Срба из Западне Славоније, које је све време трајало од почетка разбијања Југославије почетком деведесетих.

Прогон Срба паралелно се одвијао широм Славоније, људи су малтретирани, масовно остајали без посла и станарских права, имовина пљачкана, уништавана, српско културно и духовно наслеђе демолирано и систематски разарано.

Током децембра 1991. у готово 200 села Славоније догодио се прогон Срба. Са простора Пакраца, Дарувара, Липика, Грубишног поља, Пожешке котлине, обронака Папука, протерано је тада око 70.000 Срба.

У тој области оформљени су тада и логори у којима су хрватске власти држале заточене Србе, као “Пакрачка пољана” и “Марино село” у које нису довођени само Срби из Славоније, него и из других крајева попут Загреба.

Део Западне Славоније који је нападнут првог дана маја 1995. био је, као саставни део Републике Српске Крајине, заштићена зона УН, под именом сектор “Запад” претходно УНПРОФОР, тада УНКРО.

Упркос постојећим споразумима, односно обавезама УН, четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напале су у раним јутарњим сатима 1. маја 1995. јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, пут Окучана и Старе Градишке.

Притом, трупе ОУН које су имале обавезу заштите становништва, пошто се догодио напад хрватских војно полицијских формација, склониле су се у своје базе.

Агресија хрватских снага била је пре свега усмерена на пресецање и разбијање снага Српске Војске Крајине, 18. корпуса који је покривао тај део Западне Славоније.

Уследио је потом продор на Саву код Јасеновца, како би била онемогућена евентуална помоћ са јужних обала реке, из Републике Српске.

Несумњиво је да је намера хрватских властодржаца било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни део планског и систематског уклањања српског живља, нескривеног етничког чишћења, са целокупног простора Хрватске па и БиХ.

По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.

Са друге стране, њима насупрот, у саставу 18. корпуса Српске војске Крајине, налазило приближно 4.000 лица, резервиста с минималним бројем професионалаца.

Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а делом и током наредна два дана.

На хрватској страни погинула су 42 војника или полицајца, а рањене су 162 особе.

Паралелно, убијена су 283 лица српске националности а протерано најмање 15.000 Срба, према појединим наводима до 18.000.

Током збега српских цивила на простор јужно од Саве у Републику Српску, колоне избеглих хрватске формације су гађале артиљеријом, из ваздуха, маљуткама монтираним на хеликоптерима као и стрељачком ватром, снајперима.

Хрватско ратно ваздухопловство, авиони типа МИГ 21 у два наврата су током та два дана гађали и Босанску Градишку, као и српска села на супротној страни Саве, где је погинуло више особа, међу њима и двоје деце.

Пошто су српске формације разбијене а српско становништво протерано, избегло, остаци страдалих су покупљени, а простор опран шмрковима, при чему ником од представника међународних организација приступ није допуштан. Тек пошто су сви трагови уклоњени доведен је представник ОУН Јасуши Акаши.

Приближно 1.450 особа српске националности је ухапшено, да би потом били одведени у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Бројнима је суђено, неретко на основу исконструисаних, лажних оптужница.

Већина Срба изгнаних из Западне Славоније остала је на простору Републике Српске, у БиХ. Свега око 1.500 особа српске националности, углавном стараца, вратило се у своје домове у Славонији.

Генерале Готовину и Маркача, заповеднике хрватских формација, такозвани Трибунал за бившу Југославију са средиштем у Хагу, новембра 2012. ослободио је ма какве одговорности за учињено током и након операција “Бљесак” и “Олуја” маја односно августа 1995. године.

Мења се износ социјалне помоћи за април: Ево колико ће убудуће износити и ко на њу има право