У улици Јована Суботића, ушушкано је наше Новосадско позориште. Захваљујући уметнику Јовану Ћурчићу зграду позоришта краси упечатљиви драмски мурал.
Репертоар Новосадског позоришта састоји се од драма, водвиља, оперета, трагикомедија, мјузикала… Углавном су заступљени мађарски, али и српски и светски, како савремени тако и класични, драмски писци.
Осликано уметничко дело инспирисано је баснама и представља занос глумца на сцени и моћ маске, јер девојка као да се траснформише у ту животињу. Иза ње су дугачка коса и нити као симбол кретања и остављања трага.
У баснама животиње имају људске особине, говоре као људи, понашају се као они, осликавају односе међу њима. Свака басна има неку своју поуку. Указује нам на добре или лоше људске особине, приказане кроз ликове животиња. Лисица је увек лукава и препредена, зец пажљив, вук је зао, снажан и независтан.
Басне на занимљив начин упућују деци како треба да се понашају, шта је добро а шта лоше. Уз помоћу њих деца се упознавају са људским врлинама, манама и слабостима.
Најпознатнији баснописац код нас био је Доститеј Обрадовић.
У част свим глумцима који имају специфичну тежину задатка, настало је ово уметничко дело. Захваљујући њима мноштво поучних животних прича утканих на папиру, преточене су у стварни сценски дожиљај препун емоција.
Преузмите андроид апликацију.
