Pozorište mladih, da podsetimo, obeležava 90 godina postojanja.
Tragom ideje da kultura bez mentalnog i emotivnog naboja ne postoji i da je važno da nas navede na razmišljanje i da nije neophodno da slušamo i gledamo mlake predstave, politički korektne filmove i uopšte narative isplative dosade i praznine, nastala je u režiji Kokana Mladenovića i dramaturgiji Nine Plavanjac „Deca Paklene pomorandže”, pola veka nakon čuvenog Kjubrikovog filma “Paklena pomorandža”, a šest decenija od kada je Entoni Bardžis napisao istoimeni roman kojim je predstava inspirisana.
Pitanje je da li vaspitavamo decu na pogrešan način da pomažu drugom, ne rugaju se, da budu pristojna, učtiva, i onda dođu u školu i ostala deca ga zlostavljaju baš zato što je takvo? Kako je patologija, odnosno nasilje postalo prihvatljivo pa i zabavno? Da li je i naše zgražavanje nad tim – umorno?
Imamo li mogućnost izbora između dobra i zla? Filozofski pitano da li je iznuđeno dobro ponašanje, koje ne dolazi iz slobodne volje, zaista dobro? Ili je, ipak, nešto drugo danas pakleno u „Pomorandži“?
Preuzmite android aplikaciju.
