Rast nemačke privrede, pa makar i od 0,1 odsto, iznenadio je čak i ekonomske stručnjake, ali zbog inflacije, poskupljenja, a pre svega zbog sve manje vrednosti evra, dalji rast postaje sve manje verovatan, ocenjuje u današnjem prilogu Dojče vele.
Nemačku je u drugom kvartalu ove godine dodatno pogodio talas sve skupljih energenata, nestanak tržišta Rusije i rat u Ukrajini, poteškoće u isporukama iz Kine zbog korone… A tu je i sve manje vredan evro. Ipak je privredi Nemačke, koja u velikoj meri zavisi od izvoza, verovatno baš konkurentnost evra pomogla da „ostane u sedlu“ i zabeleži rast od 0,1 odsto, iako su iz državnog Statističkog zavoda u Vizbadenu za drugi kvartal predviđali pad.
„Uprkos teškim ekonomskim okvirima, nemačka privreda se u prva dva kvartala ipak držala“, kaže predsednik Zavoda Georg Til. U prvom kvartalu zabeležen je rast od 0,8 odsto, a u drugom 0,1 procenat, što se objašnjava pre svega većom potrošnjom nakon pandemijskih mera ograničenja.
Novca je u tom periodu još uvek bilo, a možda je upravo inflacija podstakla potrošnju građana, jer su računali da će ubrzo sve da poskupi. U svakom slučaju, potrošnja građana je bila za 0,8 odsto veća nego u prvom kvartalu, a očigledno je da su slično računali i u privredi, pa i u državnim institucijama.
Potrošnja države je, naime, porasla za 2,3 odsto, a ulaganja privrede u mašine i vozila zabeležila su rast od 1,1 posto. Jedino je u građevinarstvu zabeležen pad od 3,4 odsto, ali samo zato što se tokom neobično blage protekle zime gradilo punom parom, pa se nekakav rast u kasnijem periodu nije ni mogao očekivati.
Statistički zavod beleži „stabilan“ izvoz, koji je porastao za 0,3 odsto. Istovremeno, tu je i ono što će nemačku privredu na kraju skupo da košta – uvoz je porastao za 1,6 procenata. Ovde nije reč o rastu obima uvezene robe i usluga, većho novcu koji je plaćen. Zbog sve manje vrednosti evra, skuplje je sve što se na svetskom tržištu obračunava u dolarima, a to su praktično sve sirovine i energenti.
Evro je u odnosu na dolar ove nedelje pao na najnižu vrednost u poslednjih 20 godina, a samo od početka godine je izgubio 14 odsto vrednosti.
Jirgen Molnar, stručnjak za tržište kapitala firme „RoboMarket“ procenjuje da bi, zbog energetske krize i straha od recesije, evro „još prilično dugo“ mogao manje da vredi od dolara, a i američke finansijske kuće, kao što je „Morgan Stenli“, procenjuju da će evro ostati „negde na 0,99 dolara barem do kraja ove godine“.
Najmanji je problem to što će evropskim turistima sve biti skuplje u SAD, odnosno u zemljama čija je valuta vezana za dolar. Mnogo veći problem je to što će ionako skupe sirovine neminovno biti udarac po džepu evropskih, dakle i nemačkih potrošača.
Cena nafte je u prvom polugodištu u dolarima porasla za 21 odsto, a ako se to preračuna u evre, onda je poskupela za 38 procenata.
Još jedan problem slabljenja evra za Nemačku i Evropu je taj što kapital beži u, čini se, sigurniju luku – Sjedinjene Američke Države.
Povrh svega, tu je i politika Evropske centralne banke, koja nikako da pronađe način da ukroti sve ozbiljniju inflaciju, a da istovremeno novac ostavi dovoljno „jeftinim“ da bi evropske države pokrile sve veće izdatke, bar u toj meri da svojim građanima donekle ublaže posledice sve skupljih energenata. Nakon dugog natezanja, početkom leta konačno je u Evropi podignuta diskontna stopa na 0,5 odsto.
Ovoliko slab evro je problem čak i za Švajcarsku. Pre par godina, u doba eksplozije vrednosti „švajcarca“, tamošnja nacionalna banka uočila je da previše zavisi od tržišta Evropske unije, pa je odlučila da veštački održava kurs. Na kraju je određen kurs od 1,08 evra za jedan švajcarski franak, ali sa ovako slabom evropskom valutom to više nije moguće. Zato je evro prema franku od početka godine izgubio osam odsto vrednosti, navodi DV.
Preuzmite android aplikaciju.
