Раст немачке привреде, па макар и од 0,1 одсто, изненадио је чак и економске стручњаке, али због инфлације, поскупљења, а пре свега због све мање вредности евра, даљи раст постаје све мање вероватан, оцењује у данашњем прилогу Дојче веле.
Немачку је у другом кварталу ове године додатно погодио талас све скупљих енергената, нестанак тржишта Русије и рат у Украјини, потешкоће у испорукама из Кине због короне… А ту је и све мање вредан евро. Ипак је привреди Немачке, која у великој мери зависи од извоза, вероватно баш конкурентност евра помогла да „остане у седлу“ и забележи раст од 0,1 одсто, иако су из државног Статистичког завода у Визбадену за други квартал предвиђали пад.
„Упркос тешким економским оквирима, немачка привреда се у прва два квартала ипак држала“, каже председник Завода Георг Тил. У првом кварталу забележен је раст од 0,8 одсто, а у другом 0,1 проценат, што се објашњава пре свега већом потрошњом након пандемијских мера ограничења.
Новца је у том периоду још увек било, а можда је управо инфлација подстакла потрошњу грађана, јер су рачунали да ће убрзо све да поскупи. У сваком случају, потрошња грађана је била за 0,8 одсто већа него у првом кварталу, а очигледно је да су слично рачунали и у привреди, па и у државним институцијама.
Потрошња државе је, наиме, порасла за 2,3 одсто, а улагања привреде у машине и возила забележила су раст од 1,1 посто. Једино је у грађевинарству забележен пад од 3,4 одсто, али само зато што се током необично благе протекле зиме градило пуном паром, па се некакав раст у каснијем периоду није ни могао очекивати.
Статистички завод бележи „стабилан“ извоз, који је порастао за 0,3 одсто. Истовремено, ту је и оно што ће немачку привреду на крају скупо да кошта – увоз је порастао за 1,6 процената. Овде није реч о расту обима увезене робе и услуга, већхо новцу који је плаћен. Због све мање вредности евра, скупље је све што се на светском тржишту обрачунава у доларима, а то су практично све сировине и енергенти.
Евро је у односу на долар ове недеље пао на најнижу вредност у последњих 20 година, а само од почетка године је изгубио 14 одсто вредности.
Јирген Молнар, стручњак за тржиште капитала фирме „РобоМаркет“ процењује да би, због енергетске кризе и страха од рецесије, евро „још прилично дуго“ могао мање да вреди од долара, а и америчке финансијске куће, као што је „Морган Стенли“, процењују да ће евро остати „негде на 0,99 долара барем до краја ове године“.
Најмањи је проблем то што ће европским туристима све бити скупље у САД, односно у земљама чија је валута везана за долар. Много већи проблем је то што ће ионако скупе сировине неминовно бити ударац по џепу европских, дакле и немачких потрошача.
Цена нафте је у првом полугодишту у доларима порасла за 21 одсто, а ако се то прерачуна у евре, онда је поскупела за 38 процената.
Још један проблем слабљења евра за Немачку и Европу је тај што капитал бежи у, чини се, сигурнију луку – Сједињене Америчке Државе.
Поврх свега, ту је и политика Европске централне банке, која никако да пронађе начин да укроти све озбиљнију инфлацију, а да истовремено новац остави довољно „јефтиним“ да би европске државе покриле све веће издатке, бар у тој мери да својим грађанима донекле ублаже последице све скупљих енергената. Након дугог натезања, почетком лета коначно је у Европи подигнута дисконтна стопа на 0,5 одсто.
Оволико слаб евро је проблем чак и за Швајцарску. Пре пар година, у доба експлозије вредности „швајцарца“, тамошња национална банка уочила је да превише зависи од тржишта Европске уније, па је одлучила да вештачки одржава курс. На крају је одређен курс од 1,08 евра за један швајцарски франак, али са овако слабом европском валутом то више није могуће. Зато је евро према франку од почетка године изгубио осам одсто вредности, наводи ДВ.
Преузмите андроид апликацију.
