Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da su na hiljade izbeglica zloupotrebile bezvizni režim koje njihove zemlje imaju sa Srbijom da bi došle u našu zemlju, a zatim ilegalnim putevima pokušale da uđu u EU.
U izjavi za Tanjug, on je rekao da je teško je reći o kojem broju ljudi je reč, ali da, prema onome što čujemo od zemalja poput Austrije i Nemačke, radi se hiljadama ljudi i ti brojevi stalno rastu.
„Reč je o ljudima koji preko aerodroma ulaze u Srbiju i dalje nastavljaju ka Zapadnoj Evropi i to beleže zemlje kao Austrija u svom sistemu prihvata. Broj tih ljudi na smeštaju se povećava, samim tim kapaciteti su prenapregnuti u zapadnim zemljama i one neće moći da odgovore na priliv izbeglica iz Ukrajine, ako se ovo pitanje ne reši u dogledno vreme“, istakao je Ðurović.
On dodaje da je reč o ljudima poreklom iz Indije, Burundija, Tunisa i još nekih drugih zemalja, koji se slabo zadržavaju kod nas, gde, po pravilu, imaju boravak od 30 dana bez vize.
Ono što mi možemo da uradimo, ističe Đurović, je da usaglasimo viznu politiku, pre svega u odnosu na zemlje čiji građani dolaze i koje su sada problem i to je moguće uraditi uvođenjem viza zemljama koje su problematične.
„To znači da se naša vizna politika ujednači sa viznom politikom EU u konkretnom slučaju, a sem toga, usaglašavanje vizne politike je cilj kome stremimo kroz proces pridruživanja“, poručuje Đurović.
On dodaje da bi to bio samo prvi korak sa viznom usaglašavanju sa EU, a da ostali poput sporazuma o readmisiji ne zavisi potpuno od nas.
„Zaključivanje sporazuma o readmisiji sa nizom zemalja sa kojima ga Srbija još uvek nema, je zahtevno i komplikovano jer podrazumeva saglasnost i volju obe strane. Niz zemalja poput Avganistana, Pakistana, Maroka, Alžira, Iraka nema tu volju, i pored inicijative Srbije“, ističe Đurović.
Sem toga, dodaje,to podrazumeva i ojačani sistem upravljanja granicama i niz drugih pitanja koja nisu laka i zahtevaju vreme.
Što se tiče broja ljudi koji prolazi Balkanskom rutom ka EU, Đurović kaže da se on povećava iz godine u godinu i da je situacija slična onoj iz 2016.
„Još uvek nismo u scenariju iz 2015., ali ljudi konstantno dolaze tako da imamo dupliranu migraciju u odnosu na prošlu godinu“, konstatuje Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
On navodi da su razlozi za povećan broj izbeglica komplikovani, ali da je jako bitno, a čemu migranti svedoče, pojačano nasilje prema migrantima u Turskoj, koja ima preko četiri miliona izbeglica.
„Tamo su inflacija i teški uslovi života povezani od strane političkih elita sa zbrinjavanjem izbeglica. Izbeglice su postale izgovor i to stvara tenzije i nasilje prema izbeglicama. Tako da ljudi koji su planirali da dođu u Evropu u nekom dugom vremenskom periodu ili nisu uopšte planirali da dođu, sada su podstaknuti da to ubrzaju“, navodi Đurović.
S druge strane, dodaje, tenzije između Turske i Grčke ispoljavaju se na polju kontrole migracije, tako da sve više izbeglica prelazi u Grčku i Bugarsku.
On ističe da je talas izbeglica pokrenut uz pomoć krimčara, a da je krijumčarenje ljudi unosnije od krijumčarenja oružja ili droge.
„Jedne iste ljude možete da prokrijumčarite više puta i da im uzmete pođednako novca. Kada se ljudi suoče sa ogradom na severu, sa mađarskim nasiljem i vraćanjem u Srbiju, onda oni odlaze kod krijumčara koji im obezbede efikasan prelazak za velike količine novca“, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Preuzmite android aplikaciju.
