Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin smatra da će na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu doći do usklađivanja stavova i akcija, dodajući da je od značaja za Srbiju da povrati poverenje i dobije podršku, kao i da je od velike važnosti to što će je predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.
Đuričin za Tanjug kaže da je jedan od glavnih sporednih efekata foruma u Davosu, koji počinje sutra, umrežavanje ljudi i da je jako važno što je predsednik Vučić tamo, što će imati susrete sa relevantnim ljudima kojima će direktno objasniti platformu i suštinu ideja Srbije.
Kada je reč o idejama Srbije, kako kaže Đuričin, jedna je vezana za ubrzanje zelene tranzicije jer, dodaje, Srbija želi da bude “građanin sveta“ i da da svoj doprinos.
„Srbija kao mala ekonomija koja se uspravlja i koja se trudi da postigne ono što je izgubljeno decenijama, posle raspada bivše Jugoslavije, mora da povrati poverenje i dobije podršku. Zelena tranzicija je za nas veliki izazov. Ne bi trebalo da se ponavljaju greške iz devedesetih godina i da se misli da ništa ne treba da se radi. Mi treba proaktivno da delujemo i da učinimo sve da iskoristimo fondove koji postoje i da prihvatimo zelenu tranziciju i kao način da se odgovorno ponašamo prema planeti i globalnim izazovima“, naveo je Đuričin.
Govoreći uopšteno o forumu u Davosu, Đuričin kaže da je to platforma gde se razmenjuju ideje između relevantnih učesnika i gde se ljudi usklađuju sa svojim stavovima u ime opšteg dobra za celu planetu Zemlju.
„Mislim da je priprema za ovogodišnji forum, kao i sve što je do sada urađeno, veoma pozitivna i da će svakako doći do usklađivanja stavova i akcija. Prošle godine poruka je bila pređimo sa stavova na akcije, a onda je došao ukrajinski rat“, kazao je Đuričin.
Smatra da je naslov ovogodišnjeg foruma „Saradnja u polarizovanom svetu“ pogodio suštinu problema.
„Polarizovan svet u ovakvim uslovima ne može da opstane, svet mora da pronađe način da ljudi prestanu da budu u ratu sa prirodom i sa samim sobom. Fokusi su nedvosmisleni, geopolitička kriza izazvana ukrajinskim ratom i klimatske promene, to su dva najozbiljnija faktora rizika koja utiču indirektno i direktno na sve ekonomije“, kaže Đuričin.
On navodi da je svima jasno da glavna pošast pred kojom se nalazi svet, a to su klimatske promene, ne može da bude obuzdana bez geopolitičkog stabilizovanja terena i bez dogovora zemalja koje su lideri ekonomije.
Ističe da je u ovom trenutku svet pod ogromnim limitom prirodnih resursa i dodaje da je rat u Ukrajini predigra za eventualnu novu preraspodelu resursa.
Međutim, kako kaže, ratovi za resurse i energente ne vode ka održivim rešenjima i zato je neophodno da su nađu nova rešenja.
„Predlog je vezan za cirkularnu ekonomiju i za novi model vođenja ekonomskih politika. Važnu ulogu u novoj ekonomiji treba da ima država preko industrijskih politika koja su povezana sa limitima razvoja i sa ciljevima opsteg razvoja koje su definisale UN“, dodaje Đuričin.
Važna tema o kojoj će se razgovarati na ovogodišnjem Forumu jeste i kriza troškova života, a Đuričin kaže da je moderna ekonomija u paradoksalnom stanju, s jedne strane je visoka inflacija, a s druge strane negativan rast.
Profesor Đuričin će i sam učestvovati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a najavljuje i da će se „srpski Davos“, odnosno Kopaonik biznis forum održati u prvoj nedelji marta.
Kako kaže, program je već napravljen, a teme će biti one koje zaokupljaju i ceo svet, samo lokalizovane na Srbiju i Zapadni Balkan, dok se očekuje 1.500 učesnika iz Srbije i regiona.
Svetski ekonomski forum u Davosu od sutra do 20. januara, učestvuje i Srbija
Preuzmite android aplikaciju.
