Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da su građanski protesti poziv za vlasti u Srbiji da se fokusira na pitanja koja su od suštinskog značaja za delove srpskog društva i da intenzivnije radi na ekonomskoj i socijalnoj mobilnosti, kao i na stvaranju novih prilika za mlade. Moramo voditi politiku koja je inkluzivnija i transparentnija.
Đurić je u intervjuu za Figaro, uoči posete Parizu rekao da je tragedija u Novom Sadu potresla celo društvo do temelja, kao i da „bez obzira na političku ili ideološku pripadnost, svi želimo da dođemo do uzroka i odgovornih“.
„Kao potpredsednik Srpske napredne stranke mogu da kažem da je to stranka koja je transformisala zemlju više nego ijedna stranka pre nje. Pod vođstvom predsednika Vučića, udvostručili smo BDP Srbije, obnovili infrastrukturu, i uspostavili veoma čvrste veze sa svim zemljama Balkana“, naveo je Đurić.
Dodao je da Srbija mora da vodi politiku koja je inkluzivnija i transparentnija.
„Ovi protesti su, između ostalog, poziv na buđenje društva, koji nas podseća da moramo biti mnogo budniji kada je reč o borbi protiv korupcije“, rekao je on.
Podsetio je da je, što se tiče tragedije u Novom Sadu, državni tužilac odredio pritvor i podigao optužnicu protiv ministra saobraćaja, njegovog prethodnika i direktora železnica.
„To je prvi takav slučaj u regionu Balkana“, naveo je Đurić.
Istakao je da će svi odgovorni biti kažnjeni u skladu sa zakonom, bez obzira na funkciju ili političku pripadnost.
Đurić je naglasio da je Srbija premašila prosečnu platu nekih zemalja članica EU.
„Modernizovali smo naše institucije i administraciju kako bismo ispunili kriterijume koje Brisel zahteva za ulazak u Evropsku uniju. Naše članstvo u EU ostaje naš primarni strateški cilj.
Đurić je govoreći o pitanju AP Kosova i Metohije rekao da ono nije toliko složeno kao sukob na Bliskom Istoku i naglasio da se ozbiljnim radom može postići kompromis koji će biti koristan i za Albance i za Srbe.
„Težimo istorijskom kompromisu u kojem nijedna strana neće dobiti sve, niti će jedna strana izgubiti sve. Srbi i Albanci nisu predodređeni da budu neprijatelji. Trenutno, i Srbi i Albanci stradaju i trpe posledice jednostranog delovanja vlasti u Prištini, čiji je cilj urušavanje kolektivnih političkih, ekonomskih i kulturnih prava u nevećinskim zajednicama, posebno u srpskoj zajednici“, poručio je ministar.
On je ukazao da su prethodnih godina stotine hiljada Srba letovale u Albaniji.
„Ekonomske veze koje smo uspostavili sa Albanijom dokazuju da su promene paradigme u odnosima između Srba i Albanaca moguće, ali ono što nam stoji na putu jesu jednostrani i agresivni potezi Prištine“, istakao je srpski ministar.
Objasnio je i da Beograd želi da bude domaćin susreta predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, zato što da je glavni grad Srbije najbolja lokacija za tako nešto.
„Kao bivša prestonica Pokreta nesvrstanih, Beograd je idealna lokacija za lidere suprotstavljenih država. Naša nacionalna filozofija je da se Srbija nalazi iznad podela između Istoka i Zapada. Ugostili smo desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine i Rusije, pružili smo im finansijsku podršku i radne dozvole. Zato bi se predsednici Tramp i Putin veoma ugodno osećali da se sastanu u Beogradu. To je ideja predsednika Vučića, koji je jedan od retkih lidera koji razgovara sa svima u rusko-ukrajinskom sukobu“, naveo je.
Đurić je podsetio da je srpska diplomatija veoma dobro privaćena širom sveta, istakavši da je Srbija organizovala Samit Srbija-Afrika 3. decembra, na kojem je učestvovalo 40 afričkih zemalja.
„Naš stav nije dvosmislen: branimo princip očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali smo veoma zahvalni Rusiji što je uvek podržavala suverenitet Srbije nad celokupnom svojom istorijskom teritorijom. Ova diplomatska pozicija je takođe i stav Ukrajinaca“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je vojno neutralna i želi da obnovi tradicionalnu politiku koja je bila karakteristična za Jugoslaviju nakon njenog raskida sa Staljinom 1948. godine.
„Beograd treba ponovo da postane most između Istoka i Zapada“, poručio je Đurić.
On je, nakon što se bavio s dva najvažnija pitanja u srpskoj politici, pitanjem Kosova i Metohije i obnovom prijateljskih odnosa između Vašingtona i Beograda, istakao da mu je sledeći izazov da glavni grad Srbije ponovo postane glavno središte razmene između nacija i civilizacija, kao što je bio tokom tri samita Pokreta nesvrstanih održanih ovde 1961, 1979. i 1989. godine.
„Beograd je već jedna od omiljenih turističkih destinacija evropske omladine, što je za nas ogroman adut. Sada je na nama, Srbima, da ga pretvorimo u svetsku prestonicu mira“, napominje Đurić.
Istakao je i da francusko-srpsko partnerstvo jače je nego ikada.
„Nikada nećemo zaboraviti šta je Francuska učinila za nas tokom Prvog svetskog rata, čemu govori u prilog to što je Beograd jedina evropska prestonica koja u svom centru ima spomenik zahvalnosti Francuskoj“, dodao je.
Naglasio je da su istorijske veze između Francuza i Srba neuporedive.
„Francuske kompanije danas grade beogradski metro i upravljaju našim aerodromom, čija je aktivnost u poslednjih sedam godina učetvorostručena. Kada smo odlučili da diverzifikujemo našu vojnu opremu, obratili smo se Francuskoj. Odnos između predsednika Vučića i Makrona je posebno blizak. Računamo na Francusku da nam pomogne u našem projektu pridruživanja Evropskoj uniji, a smatramo da ćemo do kraja 2026. godine završiti sve reforme koje Brisel zahteva“, poručio je Đurić.
Đurić će tokom posete Parizu 9. februara razgovarati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Preuzmite android aplikaciju.
