Ne znam da li ste u poslednjem mesecu 2021. godine primetili, pored brojnih političkih, odnosno ekonomskih tema u vezi sa turskom lirom, ali Republika Turska je odlučila da promeni svoj međunarodni naziv, pre svega na engleskom jeziku, te će u budućnosti zahtevati upotrebu reči „Türkiye“ umesto dosadašnjeg „Turkey“.
Ova promena će uticati i na druge jezike, posebno one koji se koriste u međunarodnoj trgovini, kao što je već početkom 2020. godine Skupština turskih izvoznika korigovala međunarodni znak „Made in Türkiye“.
Ne može se reći da je ovakav korak ka rebrendiranju međunarodnog naziva redak ili neuobičajen, ali svakako da privlači pažnju. Zanimljivosti radi, relativno skoro se rebrendiranjem svog imena bavila Holandija, kao i Češka, drevna Persija je promenila ime tokom 20. veka u današnji Iran.
Zanimljivost promene naziva Turske, takođe ima svoje korene u prvim decenijama 20. veka, kada je prestalo da postoji veoma moćno Osmansko carstvo, a kada je na njegovim ostacima proklamovana, savremena, građanska Republika Turska.
Uočljivo je da ova promena međunarodnog naziva Turske nije tako radikalna kao svojevremena promena naziva Irana, ili ondašnja promena naziva Osmanskog carstva. Ovim potezom Turska pre svega insistira na pravilnijem i autentičnijem izgovoru, jer reč „Türkiye“ pre svega odgovara izgovoru na matičnom jeziku.
Sa druge strane, pošto je brendiranje država veoma važan segment globalnih političkih, odnosno ekonomskih odnosa, Turska će ovim potezom izbeći krajnje neugodnu korelaciju sa engleskim nazivom za ćurku. Poznato je da prilikom pretrage na internetu, engleska reč „turkey“ odgovara engleskom nazivu za gore pomenutu veliku pticu iz reda koka. Značaj distanciranja od ove sličnosti se posebno ogleda u okviru Severne Amerike, gde je ćurka simbol božićne, odnosno trpeze za Dan zahvalnosti.
Ipak, da priča o nazivu ćurke na engleskom jeziku ne zvuči banalno, postoje vekovima stari tragovi da ovo ime u engleskom jeziku, koje ima korelaciju sa Turskom poteklo upravo iz činjenice da su evropski doseljenici ovu Severno Američku vrstu (Meleagris gallopavo) greškom prepoznavali kao jednu drugu vrstu koja je u Evropu došla iz Afrike, a preko Otomanskog carstva. Shodno, korelacija u nazivu nije puka slučajnost, ali ispravljanje ove sličnosti svakako ne može da škodi još značajnijem brendiranju Turske kao ozbiljne regionalne ekonomske, političke, ali i vojne sile.
Stvar sa prethodnim imenom „Turkey“ može biti još komplikovanija ukoliko upotrebite neke od najpoznatijih rečnika, poput onog Kembridžovog ili Oksforsdskog, naime ista reč se može koristiti i za nekoga ko je „glup“; „nasilan“ ili je „nešto što propadne loše“.
Ipak, ozbiljnije govoreći, predsednik Turske Redžep Taip Erdogan, u otvorenom pismu kojim obrazlaže ovaj potez navodi da novi međunarodni naziv „predstavlja kulturu i civilizacijske vrednosti turske nacije na najbolji način“, te da ovaj brend predstavlja više hiljada godina nasleđa i iskustva turske nacije u svim oblastima.
Autor: Đorđe Cicović
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Đorđa Cicovića možete pročitati ovde:
Đorđe Cicović: Koliko su “zeleni” električni automobili? (drugi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
