Не знам да ли сте у последњем месецу 2021. године приметили, поред бројних политичких, односно економских тема у вези са турском лиром, али Република Турска је одлучила да промени свој међународни назив, пре свега на енглеском језику, те ће у будућности захтевати употребу речи „Türkiye“ уместо досадашњег „Turkey“.
Ова промена ће утицати и на друге језике, посебно оне који се користе у међународној трговини, као што је већ почетком 2020. године Скупштина турских извозника кориговала међународни знак „Made in Türkiye“.
Не може се рећи да је овакав корак ка ребрендирању међународног назива редак или неуобичајен, али свакако да привлачи пажњу. Занимљивости ради, релативно скоро се ребрендирањем свог имена бавила Холандија, као и Чешка, древна Персија је променила име током 20. века у данашњи Иран.
Занимљивост промене назива Турске, такође има своје корене у првим деценијама 20. века, када је престало да постоји веома моћно Османско царство, а када је на његовим остацима прокламована, савремена, грађанска Република Турска.
Уочљиво је да ова промена међународног назива Турске није тако радикална као својевремена промена назива Ирана, или ондашња промена назива Османског царства. Овим потезом Турска пре свега инсистира на правилнијем и аутентичнијем изговору, јер реч „Türkiye“ пре свега одговара изговору на матичном језику.
Са друге стране, пошто је брендирање држава веома важан сегмент глобалних политичких, односно економских односа, Турска ће овим потезом избећи крајње неугодну корелацију са енглеским називом за ћурку. Познато је да приликом претраге на интернету, енглеска реч „turkey“ одговара енглеском називу за горе поменуту велику птицу из реда кока. Значај дистанцирања од ове сличности се посебно огледа у оквиру Северне Америке, где је ћурка симбол божићне, односно трпезе за Дан захвалности.
Ипак, да прича о називу ћурке на енглеском језику не звучи банално, постоје вековима стари трагови да ово име у енглеском језику, које има корелацију са Турском потекло управо из чињенице да су европски досељеници ову Северно Америчку врсту (Meleagris gallopavo) грешком препознавали као једну другу врсту која је у Европу дошла из Африке, а преко Отоманског царства. Сходно, корелација у називу није пука случајност, али исправљање ове сличности свакако не може да шкоди још значајнијем брендирању Турске као озбиљне регионалне економске, политичке, али и војне силе.
Ствар са претходним именом „Turkey“ може бити још компликованија уколико употребите неке од најпознатијих речника, попут оног Кембриџовог или Оксфорсдског, наиме иста реч се може користити и за некога ко је „глуп“; „насилан“ или је „нешто што пропадне лоше“.
Ипак, озбиљније говорећи, председник Турске Реџеп Таип Ердоган, у отвореном писму којим образлаже овај потез наводи да нови међународни назив „представља културу и цивилизацијске вредности турске нације на најбољи начин“, те да овај бренд представља више хиљада година наслеђа и искуства турске нације у свим областима.
Аутор: Ђорђе Цицовић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Ђорђа Цицовића можете прочитати овде:
Đorđe Cicović: Koliko su “zeleni” električni automobili? (drugi deo)
Преузмите андроид апликацију.
