Električna vozila (EV) postaju sve važnija tema naše sadašnjosti. Važnost EV se ogleda, kako kroz nadmetanje samih proizvođača, tako i kroz sve veće društvene debate o realnim efektima ovakve inovacije.
U tom smislu, sve je više studija koje se bave uticajem ovih trendova na ekonomiju, zaposlenost, ali pre svega na životnu sredinu, uzimajući u obzir da statistika pokazuje da je sektor transporta odgovoran za 24% emisije ugljen dioksida u potrošnji goriva.
Brojne studije donose krajnje različite perspektive pristupa ovom problemu, od toga da je dekarbonizacija imperativ buduće ekonomije, do toga da su još uvek neispitane metode veoma opasne po životnu sredinu, odnosno da neće doprineti dekarbonizaciji u aposlutnom smislu.
Pitanje odnosa normativnog interesa i poslovnih politika, bila je tema master teze autora ove analize na Koledžu Evrope u Brižu. Hipoteza ovog master rada, koji je odbranjen 2015. godine, imala je za cilj da ispita poziciju EU u međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama pod okriljem UN (UNFCCC/COP), odnosno da li je EU vođena normativnim ili poslovnim interesom u nametanju unutrašnjih pravila.
Nalaz je bio dvojake prirode, EU jeste vođena normativnim imperativom, ali ima jakog upliva krupnog kapitala koji je uticao na različita normativna rešenja.
Danas, šest godina posle, takva debata je glavna tema u Srbiji, a javnost se sa pravom pita, da li ćemo profitirati ukoliko dozvolimo kompaniji ”Rio-tinto” iskopavanje rude na našoj teritoriji, ili ćemo pak ugroziti životnu sredinu i naneti veliku štetu po zdravlje ove, ali i budućih generacija?
Naravno, posmatrajući akademski nivo, odgovor na ovo pitanje nije naročito jednostavan.
Zbog toga ova analiza treba da pruži svedeniji odgovor o održivosti EV, odnosno njihovih baterija, u odnosu na pregled opštih ekonomsko-političkih trendova. Svakako, cilj ove analize nije nalaz konačnog, a najmanje stručnog stava iz oblasti zaštite životne sredine.
Dakle, ova analiza neće odgovoriti na pitanje u vezi sa poslovanjem ”Rio-tinta” u Srbiji, ali može dati određene nalaze šta je važno na globalnom nivou i kakvi nas trendovi očekuju u budućnosti u proizvodnji i upotrebi EV.
Šta znamo i prihvatamo do sada?
Jasno je da je u proizvodnji EV najvažnija komponenta litijum-jonska baterija i njen životni ciklus. U tom smislu, možemo reći da baterija EV ima dvostruki ciklus, ciklus proizvodnje same baterije, a zatim i ciklus potrošnje same baterije.
Shodno, odgovornost proizvođača, ali i potrošača je suštinsko pitanje zaštite životne sredine. U smislu ciklusa proizvodnje, podrazumevamo iskopavanje rude, proizvodnju baterije, sklapanje EV i održavanje same baterije.
U ovom ciklusu leži najveća zabrinutost, a to je činjenica da iskopavanje i prerada rude neophodne tokom proizvodnje šteti životnoj sredini.
U krajnjem, važno za pitanje životne sredine, ali pre svega održivosti EV je i ”recikliranje” odnosno otpad koji nastaje nakon što se baterija iskoristi, odnosno izgubi svoje efektivno dejstvo. Kroz ciklus potrošnje same baterije, gotovo da nema dileme da je ona značajnija i isplativija za životnu sredinu (dekarbonizacija), nego upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem, odnosno fosilnih goriva.
Shodno, glavno pitanje uticaja na životnu sredinu, odnosno na pitanje koliko su ”zeleni” EV, treba tražiti u ciklusu proizvodnje baterije i njenog života, a ne u smislu potrošnje energije u samom korišćenu baterije.
Pojednostavljeno, dalje možemo razmatrati zašto prvi ciklus nije ”zelen”, dok je u brojnim analizama dokazano da proces upotrebe baterije jeste ”zelen”.
U krajnjem, vredi konstatovati da potencijalne buduće inovacije u proizvodnji fosilnih goriva, na osnovu studija, ne mogu naročito doprineti jer se tehnologija nafte već smatra ”zrelom”, odnosno razrađenom. Ova konstatacija ukazuje da se atribut upitnog ”zelenog” kod EV krije u dilemi značajne emisije kroz tehnologiju proizvodnje, nasuprot nedvosmisleno manjoj i čistijoj emisiji tokom upotrebe.
…
U drugom delu pročitajte odgovore na pitanja „Šta je štetno?“ i „Šta učiniti?“.
Autor: Đorđe Cicović
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Đorđa Cicovića možete pročitati ovde:
Đorđe Cicović: Nije problem što mladi odlaze, ko će to da kaže?!
Preuzmite android aplikaciju.
