Електрична возила (ЕВ) постају све важнија тема наше садашњости. Важност ЕВ се огледа, како кроз надметање самих произвођача, тако и кроз све веће друштвене дебате о реалним ефектима овакве иновације.
У том смислу, све је више студија које се баве утицајем ових трендова на економију, запосленост, али пре свега на животну средину, узимајући у обзир да статистика показује да је сектор транспорта одговоран за 24% емисије угљен диоксида у потрошњи горива.
Бројне студије доносе крајње различите перспективе приступа овом проблему, од тога да је декарбонизација императив будуће економије, до тога да су још увек неиспитане методе веома опасне по животну средину, односно да неће допринети декарбонизацији у апослутном смислу.
Питање односа нормативног интереса и пословних политика, била је тема мастер тезе аутора ове анализе на Колеџу Европе у Брижу. Хипотеза овог мастер рада, који је одбрањен 2015. године, имала је за циљ да испита позицију ЕУ у међународним преговорима о климатским променама под окриљем УН (UNFCCC/COP), односно да ли је ЕУ вођена нормативним или пословним интересом у наметању унутрашњих правила.
Налаз је био двојаке природе, ЕУ јесте вођена нормативним императивом, али има јаког уплива крупног капитала који је утицао на различита нормативна решења.
Данас, шест година после, таква дебата је главна тема у Србији, а јавност се са правом пита, да ли ћемо профитирати уколико дозволимо компанији ”Рио-тинто” ископавање руде на нашој територији, или ћемо пак угрозити животну средину и нанети велику штету по здравље ове, али и будућих генерација?
Наравно, посматрајући академски ниво, одговор на ово питање није нарочито једноставан.
Због тога ова анализа треба да пружи сведенији одговор о одрживости ЕВ, односно њихових батерија, у односу на преглед општих економско-политичких трендова. Свакако, циљ ове анализе није налаз коначног, а најмање стручног става из области заштите животне средине.
Дакле, ова анализа неће одговорити на питање у вези са пословањем ”Рио-тинта” у Србији, али може дати одређене налазе шта је важно на глобалном нивоу и какви нас трендови очекују у будућности у производњи и употреби ЕВ.
Шта знамо и прихватамо до сада?
Јасно је да је у производњи ЕВ најважнија компонента литијум-јонска батерија и њен животни циклус. У том смислу, можемо рећи да батерија ЕВ има двоструки циклус, циклус производње саме батерије, а затим и циклус потрошње саме батерије.
Сходно, одговорност произвођача, али и потрошача је суштинско питање заштите животне средине. У смислу циклуса производње, подразумевамо ископавање руде, производњу батерије, склапање ЕВ и одржавање саме батерије.
У овом циклусу лежи највећа забринутост, а то је чињеница да ископавање и прерада руде неопходне током производње штети животној средини.
У крајњем, важно за питање животне средине, али пре свега одрживости ЕВ је и ”рециклирање” односно отпад који настаје након што се батерија искористи, односно изгуби своје ефективно дејство. Кроз циклус потрошње саме батерије, готово да нема дилеме да је она значајнија и исплативија за животну средину (декарбонизација), него употреба мотора са унутрашњим сагоревањем, односно фосилних горива.
Сходно, главно питање утицаја на животну средину, односно на питање колико су ”зелени” ЕВ, треба тражити у циклусу производње батерије и њеног живота, а не у смислу потрошње енергије у самом коришћену батерије.
Поједностављено, даље можемо разматрати зашто први циклус није ”зелен”, док је у бројним анализама доказано да процес употребе батерије јесте ”зелен”.
У крајњем, вреди констатовати да потенцијалне будуће иновације у производњи фосилних горива, на основу студија, не могу нарочито допринети јер се технологија нафте већ сматра ”зрелом”, односно разрађеном. Ова констатација указује да се атрибут упитног ”зеленог” код ЕВ крије у дилеми значајне емисије кроз технологију производње, насупрот недвосмислено мањој и чистијој емисији током употребе.
…
У другом делу прочитајте одговоре на питања „Шта је штетно?“ и „Шта учинити?“.
Аутор: Ђорђе Цицовић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Ђорђа Цицовића можете прочитати овде:
Đorđe Cicović: Nije problem što mladi odlaze, ko će to da kaže?!
Преузмите андроид апликацију.
