Srpska dijaspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovara klasičnom klišeu „gastarbajtera“ i razvila se u atraktivnu cilju grupu za srpsku privredu. Srpska zajednica u tim zemljama se proteklih pet decenija odlično integrisala u lokalno društvo, a ujedno i sve je veća njena kupovna moć.
Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.637 evra u Nemačkoj, 24.232 evra u Austriji do 40.793 evra u Švajcarskoj po osobi, koja voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji, žive u najrazvijenijim industrijskim nacijama, i deo su tamošnjih društava visokih performansi.
Ti podaci objavljeni su na portalu statista.com, globalnoj biznis data platformi.
Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu, navodi se u saopštenju agencije „Rudnik“.
Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.
Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede u domovini.
Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.
Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.
Veliku kupovnu moć dijapore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019. pre pandemije korona virusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini.
Realni iznos, međutim, znatno je veći, jer se ne smeju zaboraviti neformalni kanali za slanje novca u Srbiju kao što su autobusi, prijatelji ili slični načini.
