Зоолошки врт у Београду свечано је отворен пре девет деценија, 12. јула 1936. године, смештен унутар Београдске тврђаве, на простору Малог Калемегдана, где се налази и данас.
Кључну улогу приликом његовог оснивања имао је Влада Илић, познати предузетник, трговац, индустријалац и градоначелник Београда од 1935. до 1939. године.
Тих година зоолошки врт био је међу омиљеним атракцијама Београђана. Смештен на привлачном месту, у оквирима древне градске тврђаве, која је тада још увек делом била неприступачна грађанству, био је егзотичан већ самим присуством бројних животиња, међу којима нису биле ретке оне које су први пут виђене у нашим крајевима.
У почетку, приликом оснивања, врт је заузимао нешто више од 3,5 хектара.
Од оснивања, у врту су се налазили лавови, леопарди, медведи, мајмуни, вукови, антилопе, муфлони, биволи, пеликани, паунови, ждралови и папагаји.
Фонд врста се стално увећавао. Већ наредне 1937. године у врт је из Немачке пристигао амерички алигатор назван Муја, који је, међу реткима, преживео Други светски рат и до данас се налази у врту као његов најстарији житељ.
Пошто се настојало да се простор врта прошири, уочи рата 1941. године заузимао је површину од преко 14 хектара.
Током рата, односно окупације од 1941. до 1944. године, Зоолошки врт је тешко пострадао. Бомбардован је у више наврата, односно погођен приликом бомбардовања Београда – током немачког напада у априлу 1941. године, као и током таласа савезничких бомбардовања града 1943/44. године.
Највећи део животиња је страдао током бомбардовања, а догодило се и да се део њих разбежи по граду током разарања.
Након ослобођења и стабилизације прилика, Београдски зоолошки врт сведен је на данашњих седам хектара.
Први управник био је инжењер Александар Крстић.
Оснивач Влада Илић (1882–1952), поседник и утемељитељ 17 предузећа, трговина и индустријских погона, углавном текстилне индустрије, не само да је организовао оснивање врта већ је био и његов главни финансијер, из сопствених средстава.
У време једног од највећих градоначелника које је Београд имао, отворен је и репрезентативни висећи Мост краља Александра, данас познат као Бранков мост, као и Мост краља Петра, данашњи Панчевачки мост. Изграђен је Сајам на супротној страни Саве, започети су планови изградње Новог Београда, а град је премрежен новим трамвајским линијама.
Влада Илић био је и главни финансијер Београдског хиподрома, као заљубљеник у коњички спорт и поседник ергеле.
Умро је у беди 1952. године, након што је претходне године пуштен са робије после конфискације целокупне имовине. Попут бројних других, осуђен је након ослобођења због наводне сарадње са окупационим властима, пошто су његова предузећа делом радила и током рата.
Крстића је на месту директора до 1944. године наследио Миодраг Савковић.
Послератни директори били су Анте Тадић, Милорад Лазаревић, Милорад Меденица и Радивоје Тричковић.
Њега је 1986. године наследио Вук Бојовић, који је низом акција успешно радио на популаризацији Бео зоо врта.
После Бојовића, директор Београдског зоолошког врта постао је Србољуб Алексић.
Данас у врту живи око 2.000 животиња, односно приближно 250 врста. Просечан годишњи број посетилаца премашује 400.000.
Преузмите андроид апликацију.
