Danas, 27. februara po Gregorijanskom, a 14. februara po Julijanskom kalendaru počinje Vaskršnji ili Veliki post. Post će trajati do nedelje, 16. aprila po Gregorijanskom kalendaru, ili 3. aprila po Julijanskom, kada se proslavlja Vaskrsenje Hristovo.
Vaskršnji post spada u najstrožiji hrišćanski post i traje ukupno 48 dana, što ga čini i najdužim postom.
Veliki post ili Vaskršnji post
Vaskršnji post nastao je uoči najznačajnijeg hrišćanskog praznika, Hristovog Vasrksenja.
Vaskršnji Post služi da pripremi sve pravoslavne hrišćane za ovaj veliki dan.
Putem postačisti se duša i telo, odnosno biće se uzdržava od mrsne hrane i pića, loših misli, uopšteno želja i požudnih dela.
Cilj je da se postom duša i telo očiste od svih materijalnih i rđavih stvari, odnosno da se čišćenjem od svega materajalnog i prolaznog ljudsko biće približi onom duhovnom, od koga je vrlo često odaljen.
Kako je Vaskrsenje Hristovo najveći hrišćanski praznik i slavi pobedu dobroga nad zlim, pobedu života nad smrti, ali i dokazuje Hristovu ljubav prema ljudima – ovaj post je sa razlogom i najstrožiji, odnosno zahteva najviše odricanja.
Post od Svete četrdesetice i Strasne sedmice ili Post od Šest nedelja i Velike sedmice
Vaskršnji post traje 48 dana odnosno sedam nedelja. Ovih sedam nedelja se deli na Šest nedelja ili drugačije nazvano Sveta četrdesetnica, i poslednje nedelje uoči samog Uskrsa, koja se naziva Strasna sedmica ili Velika sedmica.
Sveta Četrdesetnica počinje od Večernje Siropusne nedelje koja pada na dan pre početka posta, ove godine je to 26. februar, po Gregorijanskom kaledaru.
Sveta Četrdesetnica počinje upravo Činom praštanja na večernjoj službi dan pred sam početak posta u kojem se pevaju pesme, mole se vernici za oprost ali i međusobno praštanje. Nakon toga počinje Prva nedelja Velikog postai prva od Svete četrdesetnice.
Prva nedelja Velikog posta naziva se još i Nedelja Pravoslavlja jer se vrši sećanje na pobedu pravoslavlja. Ove nedelje se jede koljivo, a u petak ili nedelju, zavisno od Bogosluženja se obavljaju pasije – bogoslužbeni obred o stradanju Hristovom. Svi dani se poste na vodi, subota je dozboljena da se posti na ulju, kao i nedelja sa kojom se završava prva sedmica Vaskršnjeg posta.
Druga nedelja Velikog posta – Nedelja Svetog posta kada moli za sve one koji poste i koji se kaju. U ovoj nedelji se slavi Sveti Grigorije Palam koji je bio zaštitnik pravoslavlja i protivnih jeretičkog učenja. U ovoj nedelji se svih pet dana posti na vodi, osim subote i nedelje.
Treća nedelja Velikog posta – Krstopoklona nedelja kada se govori o Hristovom krstu, ali se i slavi. Baš kao prve i druge nedelje Velikog posta, i ove nedelje se obeležava posveta na Hristovo stradanje putem molitve i biblijskih priča. Ove nedelje se posti kao i prethodne dve.
Četvrta nedelja Velikog posta – crkva slavi isposnički život sećajući se prepodobnog Jovana Lestvičnika koji je opisao put kako duša ide od zemaljskog života ka večnoj slavi. U ovoj nedelji se isto posti pet radnih dana na vodi, a zatim subota i nedelja na ulju.
Peta nedelja Velikog posta – posvećena je prepodobnoj Mariji Egipatskoj, a tokom čitave nedelje se govori o spasenju, istinskom pokajanju i hrišćanskim vrednostima. Od srede do nedelje se ove pete nedelje posti na ulju, dok je na vodi post rezervisan samo za ponedeljak i utorak.
Šesta nedelja Velikog posta – poslednja nedelja Svete četrdesetnice je nedelja u kojoj se slavi Vaskrsenje Lazarevo na Lazarevu subotu i sa čijim Vasrsenjem je Isus dokazao svoju Božanskost. Ova nedelja se završava praznikom Cveti koja slavi Isusov ulazak u Jerusalim. Prvih pet dana se posti na vodi, Lazareva subota na ulju, dok nedelja uoči praznika Cveti na ribi.
Poslednja nedelja Velikog posta – Strasna nedelja ili Velika sedmica u kojoj je Isus razapet na Krst je nedelja tuge i strogog posta, sve do samog Uskrsa. Ova nedelja obeležava Veliki četvrtak, Veliki Petak, Veliku Subotu i završava se Vaskrsenjem Hristovim.
Na Veliki Četvrtak se velikim bdenjem prisaćamo Tajne večere koja se odigrala između Isusa Hrista i njegovih učenika, na kojima je ustanovljena Sveta tajna pričešća ali i Isusovo pretkazanje o izdaji jednog od njih.
Veliki petak smatra najtužnijim danom za hrišćane. To je dan kada je Isus Hristos razapet na krstu.
Velika subota ili Strasna subota je dan kada se slavi uspomena na raspeće Hristovo, sahranu Hristovu i njegovo sjedinjenje sa Ocem i Svetim Duhom.
Poslednja nedelja Velikog posta se završava Vaskrsenjem Hristovim, kao najvećim praznikom među vernicima. Tokom ove nedelje samo je na Veliki četvrtak dozvoljeno postiti na ulju, dok svim ostalim danima se posti na vodi. Liturgije su učestale, a čitava nedelja se provodi u molitvi i pokajanju.
Preuzmite android aplikaciju.
