Данас, 21. фебруара, обележавамо Међународни дан матерњег језика, датум који нас подсећа на то колико је језик више од речи – он је наша култура, идентитет и веза са прецима. Језик којим говоримо први пут, језик у којем сањамо и волимо, језик којим преносимо традицију и историју, чини суштински део онога ко смо.

Овај дан установио је UNESCO 1999. године у знак сећања на студенте из Бангладеша, који су 1952. године дали животе у борби за право да њихов матерњи језик буде званично признат. Тај чин подсећа на значај језичке разноликости и чињеницу да је сваки језик драгоцено културно благо које треба очувати.
Данас се у свету говори око 6.000 језика, али више од половине је у опасности од нестанка. Сваке две недеље један језик заувек нестане, а са њим одлазе и векови знања, традиције и културе.
Србија је земља вишејезичности – поред српског језика, у званичној употреби је 12 језика националних мањина, међу којима су мађарски, словачки, русински, румунски, хрватски, бошњачки и многи други. У школама, медијима и институцијама они се чувају и преносе новим генерацијама, јер језик није само средство комуникације, већ симбол идентитета и различитости које нас обогаћују.
Зато је данас прави тренутак да се подсетимо колико је важно неговати свој језик, учити га, писати, читати и преносити даље. Јер, како је рекао Вук Караџић – „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, дотле живи и народ“.
Преузмите андроид апликацију.