Данас је рођендан Ђури Даничићу, једној од најзначајнијих српских личности 19. века, рођен је у Новом Саду као син свештеника Јована Поповића. Мало је познато да му је крштено име било Ђорђе.
Како је дошло до промене презимена?
У својој 21. години, Ђура је упознао Вука Караџића и почео му помагати у издавању другог издања Речника. Написао је и одбрану Вукове реформе, желећи да је објави под псеудонимом Ђ. Југовић. Међутим, његов рад у Бечу био је цензурисан, те није могао да се штампа.
Одлучио се за Будим, где му је цензор Јован Поповић одобрио штампање његовог дела, али под новим псеудонимом – Ђуро Даничић.
Лажно презиме Даничић, баш као и Југовић, било је инспирисано јунацима из српске народне поезије. У првом случају браћа Југовић, а у другом, Даничић Виде.
Те 1847. објављен је његов „Рат за српски језик и правопис“, а од тог тренутка Ђура је престао користити презиме Поповић, већ је до краја живота био Даничић.
Делимично успешан покушај реформисања српске латинице
Даничића је смрт затекла изненада, док је на одмору у Загребу покушавао да заврши Рјечник хрватског или српског језика. Међутим, његов досадашњи рад на том делу није био узалудан.
У његовим списима налазио се предлог за реформу латинице, којом би се избацили диграфи.
Диграфи су слова која се пишу са два знака, којих у ћирилици нема (ђ, џ, љ, њ). Даничић је желео да тако буде и у латиници, па је предложио да их замене ђ, ļ, ń, ģ.
Прихваћен је само нови облик латиничног слова ђ, симболично прво слово Ђуриног имена.
Његов допринос српском језику није био само знак ђ
Осим већ поменутог дела, „Рат за српски језик и правопис“, у ком је већ примењена Вукова реформа, Даничић је 1850. издао и превод Старог завета. Његово ауторско дело је и Мала српска граматика, издата такође 1850. године, а у периоду након тога проучавао је српски језик кроз радове о синтакси, облицима и акцентним студијама.
Издао је и „Житије Св. Саве“, „Житије Св. Симеона“ и још нека историјски важна дела за Србију. „Преводио“ их је на реформисани језик, писао реформисаним писмом, и тиме значајно допринео да Вукова реформа заиста заживи, те да српски народ добије дефинисан књижевни језик.
Ђура Даничић најчешће је окарактерисан као филолог и лексикограф, а осим истраживачког и научног рада на српском језику, радио је и као библиотекар, професор и преводилац.
Детињство је провео у Новом Саду, а његова родна кућа налази се у Улици Златне греде, број 31.
Осим првих 20 година живота, у Новом Саду је био и 1852. године, а током живота радио је у Будиму, Бечу, Београду и Загребу, где је на крају и преминуо. Сахрањен је, по својој жељи, у Србији, на Ташмајданском гробљу у Београду.
Ne bacajte plastične flaše, mogu vam biti spas u domaćinstvu
Преузмите андроид апликацију.
