На почетку Пашићеве улице у Новом Саду, поред дворишта Саборне цркве налази се зграда Новосадске црквене општине, а одмах до ње двоспратна зграда која је већини Новосађана позната као Платонеум.
Као и већина кућа тог периода, грађена је са основом у облику ћириличног слова П.
Правилним распоредом прозора на свим етажама, наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима. Над прозорима су поља са неуобичајеном, јединственом орнаментиком, а на таванском надзитку отвори типа розета.
Изнад главног улаза налази се балкон са четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој доминира геометријска орнаментанка. Над вратима балкона у пластици је изведен племићки грб породице Сервијски.
Декоративни систем на фасадама представља највреднији пример стила романтизма у Новом Саду.
За ову кућу може се рећи да има изузетно богату историју и од великог је значаја за српски народ у Војводини.
Назив је добила по бачком владики Платону Атанацковићу.
Он је кућу купио за 40.000 форинти, а затим је поклонио Фонду српске гимназије са намером да се у њој формира Прва академија, уз услов да он у њој станује док је жив.
Због тадашњих политичких прилика, ова намера никада није остварена.
Након што је Матица српска 1864. године пресељена из Пеште, владика Платон уступио је овој значајној установи на располагање велики део своје куће.
Ова кућа може да се похвали и да је била седиште бачких епископа, од 1867. до 1901. године, односно све до усељења у нову зграду Епископског двора.
Једно време на првом спрату се налазила Српска читаоница.
После Првог светског рата, у приземљу су се налазиле радње, а на спратовима су били станови.
Од 1935. године служила је као образовна институција. Тада је у зграду Платонеума усељена Мушка реална гимназија, да би је за време Другог светског рата заменила Мађарска гимназија.
После рата, од 1946. до 1961. године у њој су биле смештене Занатска школа и Виша педагошка школа.
Након тога зграду је користио новоосновани Новосадски универзитет, а од 1978. године трајно је уступљена Војвођанској академији наука (данас огранак САНУ – Српске академије наука и уметности у Новом Саду).
Данас се један мањи део приземља користи за камерне изложбе под покровитељством САНУ, а на спратовима се налазе канцеларије академика и већа сала за одржавање научних скупова.
Заиста, мало који објекат у Новом Саду данас може да се похвали овако богатом историјом.
Преузмите андроид апликацију.
