Да ли волите наполитанке? Ево шта нисте знали о омиљеном слаткишу који једете цео свој живот.
Слатка тајна Беча – како су „Наполитанке“ освојиле свет (а нису из Напуља!)
Када помислимо на наполитанке, прва асоцијација је често Италија, прецизније сликовити Напуљ. Уосталом, само име то сугерише, зар не? Међутим, истина је много занимљивија и води нас у срце Аустрије, где је настала посластица која је освојила цео свет. Припремите се да откријете слатку тајну!
Нису све што сија (или се зове) из Италије
Давне 1898. године, у престоници Аустрије, Бечу, рођена је посластица која ће постати глобални хит. Њен творац био је Josef Manner I, оснивач чувене кондиторске куће Manner. Назвао ју је „Neapolitaner Schnitte No. 239“, што у преводу значи „напуљска штанглица број 239“. Зашто баш „напуљска“? Одговор лежи у кључном састојку.
Тајни састојак из Кампаније
Иако је рецепт осмишљен у Бечу, Mannerје за своје вафле користио најквалитетније лешнике из околине Напуља, региона Кампаније у Италији. Ти су лешници у то време били изузетно цењени због свог богатог укуса и ароматичности. Управо због овог изврсног састојка, Josef Manner је одлучио да ода почаст његовом пореклу и тако је „Наполитанка“ добила своје препознатљиво име. Иронично, али управо тај детаљ створио је трајну заблуду о њеном географском пореклу.
Бечки изум који је постао класик
Оригинална Manner наполитанка састојала се од пет слојева хрскавих вафла испуњених са четири слоја кремастог фила од лешника. Паковање, које је и данас препознатљиво, осмишљено је да сачува свежину и хрскавост производа, што је у то време била права иновација. Брзо су постале омиљене, прво у Аустрији, а затим и широм Европе и света. Њихова једноставност, савршен спој текстура и неодољив укус учинили су их вечним класиком.
Дакле, следећи пут када посегнете за овим многима омиљеним слаткишима, сетите се да уживате у бечком изуму с италијанским срцем. Мала лекција из историје посластичарства, замотана у хрскави вафл!
Преузмите андроид апликацију.
