Размишљање нам помаже да разумемо своја искуства и поступке. Међутим, да ли се често затрпаваш обавезама и активностима које ти заправо нису потребне, само да би избегао/ла размишљање?
Шта је фронемофобија?
Да ли вам тренуци када немате шта да радите и када останете сами са својим мислима изазивају узнемиреност, анксиозност или чак нападе панике? Да ли вас обузима прекомерни осећај страха када сте сами, јер постоји бојазан да бисте могли да почнете да размишљате? У том случају, могуће је да имате фронемофобију: страх од размишљања, односно страх од претераног размишљања.
Живот са фронемофобијом може да буде веома тежак и исцрпљујући, јер особа често подлеже њеном ирационалном утицају. Такође, можете да осећате несигурност или неповерење када треба да говорите о овом проблему са другима, због страха да ћете бити погрешно схваћени или изложени осуди.
Ипак, као и код других фобија, фронемофобија може да се ублажи и лечи уз помоћ техника самопомоћи али и професионалне терапије, уколико је то потребно. Први корак ка опоравку јесте проналажење основног узрока овог страха.
Зашто би неко осећао претерани страх од размишљања?
Фронемофобија представља интензиван страх од размишљања или фобију од претераног размишљања. Овај страх често потиче од узнемирујућих мисли или сећања на поступке из прошлости због којих особа осећа кајање и не жели да им се враћа.
Постоји велика разлика између тога да неко не воли да размишља о одређеним стварима и тога да се панично плаши самог чина размишљања. Због учесталости негативних и наметљивих мисли, особа може да развије страх да би, ако им се препусти, могла да уради нешто лоше или опасно. Особе које пате од фронемофобије често показују симптоме поремећаја пажње, као што су тешкоће са концентрацијом, импулсивно понашање и појачана хиперактивност.
Код људи са овим страхом често се јавља и проблем у разликовању маште од стварности, што додатно појачава осећај несигурности и страха.
Узроци фронемофобије
Постоји више фактора који могу довести до развоја страха од размишљања. Многи се питају: „Зашто се плашим сопствених мисли?“
Фронемофобија најчешће има корене у детињству.
Могуће је да сте били жртва вршњачког насиља или да сте током дужег периода били емотивно занемарени, чак и од стране блиских особа. Такође, могуће је да сте у прошлости учинили нешто због чега осећате стид или кајање. Због тога се можда плашите тренутака самоће, јер они могу да доведу до суочавања са тим непријатним успоменама.
Последица би могла да буде да се стално трудите да будете заузети и да избегнете било какве мисли које би могле да изазову нелагодност. Научна истраживања указују на то да се овакви страхови развијају комбинацијом спољашњих и биолошких фактора, укључујући генетске предиспозиције, хемију мозга и различите облике психолошких траума.
Симптоми фронемофобије
Особа која има фронемофобију често избегава активности, места или ситуације које би могле да је наведу на размишљање. Због тога ова фобија може значајно да ограничи свакодневни живот. Симптоми могу да буду физичке и психолошке природе.
Физички симптоми могу да буду:
мучнина
дрхтање
појачано знојење
напади панике
збуњеност и убрзано дисање (хипервентилација)
стезање у грудима
сува уста.
Психолошки симптоми су најчешће:
осећај отуђености или одвојености од стварности
депресија
стални осећај стрепње
изливи беса и нагле промене расположења
страх од смрти
страх да ћете себи или другима нанети штету
самоокривљавање и осећај кривице.
Особе са фронемофобијом могу да искусе неколико или више наведених симптома, а уколико се не лече, они временом могу да се погоршавају.
Лечење фронемофобије
Ако се питате како да престанете да се плашите размишљања, први и најважнији корак јесте да признате постојање страха и започнете процес његовог превазилажења. Фронемофобија може да се ублажи применом техника самопомоћи, уз подршку породице и пријатеља. Међутим, уколико и сама помисао на размишљање изазива јак страх и анксиозност, препоручује се обраћање стручњаку.
Професионална терапија често представља најефикасније решење, а постоји више приступа који могу да помогну.
Самопомоћ: шта можете да урадите за себе?
Постоје и неке методе самопомоћи које могу да буду корисне, као што су медитација, укључивање у групе подршке и промене животних навика.
Медитација
Тело и ум функционишу као целина. Током медитације, фокусирате се на дисање и опуштање тела, што доприноси унутрашњој равнотежи и смањењу анксиозности. То може бити посебно корисно у суочавању са страхом од размишљања. Практиковање медитације пре ситуација које би могле покренути фобију може да ублажи симптоме.
Групе за самопомоћ
Групе за самопомоћ представљају успешан облик подршке јер помажу људима да схвате да нису сами у свом проблему. У тим групама особе са сличним страховима размењују искуства, мисли и стратегије за суочавање са проблемом.
Промене животног стила
Увођење редовне физичке активности, уравнотежена исхрана и успостављање здравих навика спавања могу да смање негативне мисли и помоћгну у бољој контроли фронемофобије.
2026. за Вагу: Година када погрешни људи излазе – а прави коначно улазе
Преузмите андроид апликацију.
