Постоји много препорука о томе шта радити када смо прехлађени, али има и савета који се фокусирају на то шта не треба чинити. Имунолог др Ебру Карпузоглу је открила шта никако не би требало радити када смо прехлађени.
Уобичајени симптоми прехладе укључују бол у грлу, цурење или запушен нос, кијање, кашљање, благе главобоље и понекад благо повишену температуру.
„За разлику од грипа, који може изазвати теже симптоме попут високе температуре и болова у телу, прехлада обично доводи до блаже нелагодности“, објашњава Карпузоглу и додаје: „Симптоми се јављају од 1 до 3 дана након контакта са вирусом. Већина прехлада пролази сама од себе у року од 7 до 10 дана, мада неки симптоми, попут упорног кашља, могу трајати и до две недеље.“
Ево шта не би требало радити кад сте прехлађени
Према њеним речима, једна ствар коју никако не би требало радити током прехладе јесте претерано вежбање или интензивна физичка активност.
„Иако блага активност попут шетње може помоћи у отварању носних канала и побољшању циркулације, интензивно физичко напрезање, као што је трчање или дизање тешких тегова, може имати негативан утицај на ваш имуни систем,“ каже она.
Даље је објаснила зашто физичка активност може лоше утицати на тело док сте болесни.
„Када сте болесни, ваше тело већ троши енергију и ресурсе на борбу против инфекције. Ако се превише напрежете, ти ресурси се преусмеравају са имунолошког одговора на опоравак мишића, што оставља ваше тело мање способним да се бори против вируса,“ додаје она.
Постоје и други разлози зашто не би требало претеривати са физичком активношћу кад сте болесни
„Енергичне вежбе могу повећати ослобађање хормона стреса, као што је кортизол, који може ослабити функцију имуног система ако је повишен током дужих периода. Ово је нарочито важно кад је тело већ ослабљено због болести. Претерано напрезање такође може изазвати дехидратацију, што погоршава симптоме као што су бол у грлу и запушен нос, чинећи да се осећате још лошије.“
Она саветује да, уместо интензивног вежбања, изаберете блаже облике физичке активности, попут лаганог истезања, јоге или краћих шетњи.
„Ове активности омогућавају телу да се креће без преоптерећења имунолошког система и могу помоћи у смањењу упала и побољшању циркулације – кључних фактора опоравка. Слушајте своје тело и дајте предност одмору, хидратацији и правилној исхрани док се ваш имуни систем бори против прехладе,“ закључује имунолог, а преноси People.
Риђокоси имају “скривеног кеца” у рукаву: Научници открили необичну предност коју им је дала природа
Преузмите андроид апликацију.
