Posle vode, od prirodnih resursa, svet najviše troši pesak. U protekle dve decenije urbanizacija i industrijalizacija utrostručile su potrošnju, pa iz Ujedinjenih nacija upozoravaju da planeti preti nestašica peska.
I u Srbiji potražnja ubrzano raste, a nadležni tvrde da pojačavaju kontrolu vađenja peska iz reka.
Kada se pogledaju slike Sahare teško je i pomisliti da je pesak negde već deficitarna sirovina. Ali ta peščana polja nisu garancija za bezbedno snabdevanje sveta tom sirovinom.
Pesak je važna industrijska sirovina za više proizvoda, posebno stakla. Od 2014. potražnja peska na srpskom tržištu skočila je pet puta u poređenju sa prethodnom decenijom.
“Taj obim potražnje direktno je indukovan investicionom aktivnošću. Kako javnog, tako i privatnog sektora u građevinarstvu. A ono što najviše povlači tu potražnju jeste izgradnja transportne infrastrukture“ kazao je Veljko Kovačević iz Ministarstva građevinarstva.
Naša zemlja svoje potrebe još pokriva iz domaćih izvora. Stručnjaci kažu da višedecenijska nelegalna eksploatacija oštećuje priobalje reka, mostove i pokreće klizišta, što zahteva oštriji nadzor vađenja peska.
Smatra se da ta vredna sirovina svetu klizi iz ruku i zbog „peščanih mafija“ koje čine građevinari, trgovci i biznismeni najčešće iz Azije i Afrike – pa iz Ujedinjenih nacija pozivaju na racionalnu globalnu potrošnju peska.
Svet godišnje potroši oko 50 milijardi tona peska. Koliko je to ogromna potrošnja potvrđuje i podatak da bi sa tom količinom peska, svake godine, mogao da se izgradi zid visok 27 metara koji bi obavio čitavu planetu.
Pročitajte još vesti iz sveta biznisa.
Preuzmite android aplikaciju.
