Ne, to ne znači da takvo ponašanje treba da izgleda kao u filmu ili knjizi „Gordost i predrasuda“, prilagodimo se 21. veku, ali pridržavanje ulaznih vrata ili mala pomoć pri nošenju teških kesa iz trgovine nije na odmet.
Nećemo se ograničiti samo na muške ili ženske manire, ali ćemo navesti nekoliko njih koji su u današnjem društvu preko potrebni. Kucamo na vrata zaboravljenih asova.
To nije samo spoljašnja forma ponašanja, ophođenja i držanja, to je stanje uma i svest da nisi jedina osoba na svetu, već pojedinac ljudske rase koja deli isti vazduh i zemlju na lopti koja se vrti u krug već milijardama godina sa svim ostalim pojedincima.
Verovatno da su svi upoznati sa klasičnim pravilima da viljuška stoji sa leve, a nož i kašika sa desne strane tanjira, te da se piletina i sitni kolači jedu prstima, međutim ovaj tekst se neće baviti tim pravilima, već služi da potakne sve vas da obnovite znanje lepog ponašanja i oplemenite svoj život.
Kladim se da kad čujete reč manir, zamislite uštogljene ljude plave krvi kako tokom neke neprijatne i hladne večere diskutuju o određenim temama uz izveštačeno i umišljeno ponašanje, ipak maniri su potpuna suprotnost.
To je stvaranje povoljnih i prikladnih okolnosti koje nama i svetu oko nas samo lepo donose.
Za početak, umesto pogleda u stranu, dovoljno je komšiji ili poznaniku reći dobar dan i pružiti osmeh, shvatam da je inflacija, ali bar osmeh nije poskupeo.
Bilo da je to jedno zdravo ili obično pitanje, kako su svi kod kuće? Sigurno da ćemo uticati na zaustavljanje negativnost i njegov potpuni obrt u pozitivno raspoloženje.
Kada se nađemo u prilici da se sudaramo sa osobom drugog pola na istom ulazu, zaista momci uozbiljite se, propustite prvo damu ili joj otvorite vrata, sigurna sam da ćete zauzvrat dobiti srdačno i nasmejano hvala.
Kada smo već kod manira na javnim mestima, posebnu pažnju bih posvetila gradskom prevozu, odnosno manirima pojedinaca u novosadskim autobusima.
Zaista ima divnih ljudi, ali aman, uđeš recimo u dvojku kod Futoške pijace i moraš da se trkaš sa ljudima ko će pre da uđe u taj bus, jer eto slobodno je mesto i ta neka žena se namerila da sedne i ne libi se da te mlatne u prolazu, slučajno, bez izvinite.
Kad pomislim da se muškarac trka za slobodno mesto u autobusu pomislim kako je to osoba koja se sigurno u mladosti izvlačila na ravne tabane ili šta ti ja znam upalu mišića da bi izbegla služenje vojnog roka.
Ono što je vrlo iritantno, a događa se suviše često na novosadskim autobuskim stajalištima, jeste preveliko nestrpljenje putnika da uđu u gradski prevoz.
Moje pitanje glasi, kojom logikom razmišljaju dok se guraju da što pre uđu u bus?
Još jedan malen podsetnik lepog ponašanja je ustupak mesta trudnicama, deci i slabim osobama.
Koliko zastrašujući pogled može da ima šalteruša ili kasirka pred kraj smene, svi dobro znamo, takoreći opekli smo se više puta, ali pre nego što počnem o tome koliko zaboravljate na lepo ponašanje, ću vas ljudski pitati kako ste?
Razumem da radite mnogo i da za to radno vreme pričate sa raznim ljudima, ali vašu pasivnu agresiju, a često izbačenu na nedužne ljude, osetimo samo mi koji se tu nađemo igrom slučaja.
Znate na šta mislim, lupanje pečata, drsko uzimanje papira ili agresivan ton u pitanju „da li imate nešto sitno“? Tad ne daj Bože da nemaš nešto sitno jer će da sledi izdah koji pomera tektonske ploče u kori zemlje.
Svi imamo loše dane i razne teške trenutke, međutim, predlažem da svim zaposlenima na bilo kojem šalteru ili kasi ili mestu gde cirkuliše preveliki broj ljudi u opisu radnog mesta stoji ljubaznost kao obavezna stavka.
Izražavajte zahvalnost, sigurno da ako neko utroši trunku svog vremena i volje da vam pomogne, za sav taj trud može da čuje bar hvala, izvinite i prijatno.
Zar ne mislite da je lepo da se svi sa malo više poštovanja obraćamo jedni drugima, posebno mlađi prema starijima, jer se starijim nepoznatim osobama iz poštovanja persira.
Kada vidite da se neko muči sa velikim stvarima, koferima, kantama, kesama i bilo čime glomaznim, budite lepo vaspitani, pritrčite i pomozite, znate kako kažu „dobro se dobrim vraća“, možda se vi nekada nađete u takvoj poziciji.
Takođe jedna odlika lepog vaspitanja i manira prema prirodi jeste pažljivo bacanje smeća o kome se nedovoljno priča.
Zaista ne vidim problem da ukoliko se ne nazire kanta za otpatke u blizini, da se nepoželjan predmet sačuva i baci prvom prilikom kada se pojavi kontejner, ako išta Novi Sad ima kantu na svakom ćošku.
Za kraj maniri koji treba da se neguju između polova posebno ako su u romantičnom odnosu.
Pre svega, zar ne bi bilo prelepo kada bi se svi podsetili kavaljerstva i džentlmenskog ophođenja muškaraca prema ženama, kada se praktikovao „rukoljub“, otvaranje vrata, deljenje komplimenata i stihova, kupovina cveća ili slanja razglednica i fotografija.
Zaista je prelep prizor videti takvo ophođenje kod mladića koji se na takav način udvaraju svojim devojkama.
Lepi su to tradicionalni gestovi koji bi mnogi mogli da se podsete, a devojke koje imate takav tretman, uživajte u toj pažnji, možete se svrstati u srećnice.
Kad razmislimo nije teško posedovati manire, ako išta takvim ponašanjem drugima možemo ulepšati dan.
Preuzmite android aplikaciju.