Одговорите искрено на три питања и биће вам јасно да ли је овај текст за вас:
1. Да ли имате осећај да се са децом стално нешто расправљате?
2.Да ли понекад пристанете на оно што не желите само да избегнете сцену?
3. Да ли се након што детету нешто одбијете тј. ускратите, дуго преиспитујете и осећате као лош човек?
Ако сте на прво питање одговорили са ДА, то је зато што ваше границе постоје начелно, али нису довољно транспарентне, ефикасне, јасне.
Ако сте на друго питање одговорили са ДА, то је зато што је моћ у вашој кући дата у погрешне руке. Ви се бојите дететове реакције, не оно ваше, ви страхујете од његових напада беса, ружних речи, дурења, увреда, емотивног условљавања, понашања којим вас кажњава…
Ако сте на треће питање одговорили са ДА, то је знак да нисте довољно самопоуздани у родитељској улози, а вероватно и иначе у животу.
Зашто имам овај проблем?
Можда сте расли уз грубе, недовољно емотивно писмене родитеље, па сте као мали донели одлуку
„Ја сигурно нећу као моја мама или као мој отац!“ Бојим се да ако одбијем дете, оно може престати да ме воли и да ће мислити о мени лоше, баш као што сам ја кад сам био мали мислио лоше о свом родитељу!
Можда сте особа која је учена да колико угађа другима, толико вреди! Ово је чест образац, нарочито за женску децу, да су одгајана тако да се осећају важним, вредним, испуњеним само онда када су ту за друге, када чине, када удовољавају, помажу, штите, саосећају, теше и слично.
Можда сте једноставно збуњени количином информација које нуди 21. век, па не знате коме треба да верујете. Мој савет на ту тему је увек исти, слушајте оне чија вам се деца допадају и то само у случају да су их сами васпитавали.
Да ли попустљивост може да се превазиђе?
Да, може, врло успешно, али не преко ноћи. За ову промену потребан је континуитет у раду на себи, али време и енергију коју у ово уложите биће ваша највреднија инвестиција.
Шта треба да радим?
Прво, рашчистите своје ставове на тему васпитања! Кад будем јасно знала шта се од мене као од мајке тј. оца тачно очекује, тек тада то могу да испуним. Дакле, прво морам доћи до јасних сазнања како изгледају добри родитељски поступци, тј. да сте сигурни шта је строго, а шта попустљиво понашање, шта је за допуштање, шта за забрану, шта је за преговоре, а шта за наредбу итд.
Упоређујте своје ставове са ставовима људи чија вам се деца допадају и ако су њихови резултати бољи, будите отворени да одустанете од свог виђења ствари јер нису њихова деца случајно самосталнија, зрелија, одмеренија…
Друго, радите на себи! Ово је примарно!
Деца испитују наше границе тј. они врло директно проверавају колико смо веродостојни, чврсти, или још тачније колико сами себе поштујемо, колико смо аутентични и да ли смо спремни да у животу узмемо моћ у своје руке! И ту нема извлачења, не можете их преварити. Своју децу не! Пред сопственом децом човек заправо буде најокрутније раскринкан, огољен до краја и нимало на ту тему не можемо да их обманемо.
Треће, вежбајте се у постављању граница на силу!
Нема везе што вам је неприродно, што то нисте ви. Није вам на почетку било природно ни кад сте учили да возите бицикл, па након пар неуспелих покушаја, оно што се чинило немогуће, ипак се десило. Дакле, само напред. Говорите реченице које нису ваше, али сте их чули нпр. од мене и запамтили као што је ,“Тим тоном нећемо разговарати“.
Четврто, немојте никада удовољавати захтеву који вас вређа, који вас понижава!
Пето, не запетљавајте се у оправдавање, изговоре, објашњења.
Чешће бирајте НЕЋУ него НЕ МОГУ. Што мање речи, што мање објашњења, јер се свака нова реченица отвара детету шансу да се „наставља“, па дођете на ону „Ја једну, а он сто!“
Шесто, обезбедите себи подршку за нов начин понашања и размишљања!
Идеално је да то буде други родитељ тј. ваш парнер, али ако је то немогуће, нађите другу особу од поверења, која ће бити ту за вас кад вас ухвати преиспитивање и идеја ,“ Да нисам можда претерала!?“
Седмо, очекујте напад, будите спремни на њега!
Наивно је мислити да ће ваше ново постављање граница лако проћи! Неће! Ваше дете ће вам можда свашта рећи ,“Мама глуми неко лудило! Утриповала се!“ А можда и по који одрасли у вашој околини ,“Кога ти завараваш?! До јуче си на то пристајала, а сад као све испочетка! Шта ти мислиш ко си, ко ти је напунио главу тим глупостима?!!“ Дакле, све ово је за очекивати, спремите се на ударце и отпор.
Осмо, немојте чекати згодан тренутак да почнете, такав је сваки , сваки је згодан.
И за крај знајте, тек кад будете спремни да се детету не свиђате, тек онда сте спремни да сачувате границу! Ставите дететову будућност испред ваше потребе да му се допаднете, јер иначе од читаве приче неће бити ништа и што је најтужније, од вашег детета неће постати човек каквом се надате.
А велика је штета, јер толико може бити дивно бити родитељ!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
