Када кажемо прича о “Три идентична странца“ признаћемо звучи помало сензационалистички и не бисте претпоставили да се заправо ради о истинитој причи због које је много људи пропатило.
Развитком медицине, не можемо оспорити, спашени су многи животи. Међутим, експерименти који су вршени зарад унапређења медицине понекад нису били хумани.
У овој причи није спорна само Хипократова заклетва већ и многи други етнички принципи.
У периоду између 1960-их и 1970-их година вишегодишње студије др Питера Нојбауера и Вајоле Бернард покушавале су да дају одговор на питање како ће се генетски идентични сродници понашати у различитим животним околностима.
Због тога су три бебе, односно Роберт Шафран, Еди Галанд и Дејвид Келман по свом рођењу раздвојени и послати у три различите хранитељске породице.
Агенција за усвајање “Louise Wise Services“ потрудила се да родитељи никада не сазнају да им деца нису рођена као јединци већ да имају идентичну браћу.
Овај експеримент био је финансиран од стране Националног института за ментално здравље у САД, а откриће колико генетика и васпитање одлучују на формирање нечијег карактера било је битније у односу на животе тројице момака.
За овај експеримент, чинији су се материјали чували запечаћени на Универзитету Јејл, никада се не би сазнало, да се два брата случајно нису срела 1980. године у Њјујорку када су имали 19 година.
По њиховој физиономији одмах се могло видети да су у сродству, а ово су касније потврдили и резултати ДНК теста, након чега су кренули у откривање праве истине, а када је прича одјекнула светом, дошла је и до трећег брата који их је пронашао.
Све “школске провере“, тестови, снимања са којима су се сусретали током година школовања заправо нису била регуларни процеси већ процедуре праћења у какве их је личности претворила средина у којој су одрастали.
На крају експеримента заључено је да је ова раздвојеност заправо утицала на браћу те да су сва тројица у једном периоду свог живота патила од депресије и напада анксиозности.
Након што је снимљен документарац у овој причи, браћа су успела да дођу до запећаћених докумената којима претходно није био могућ приступ, те добију одговоре на многа питања која су их мучила.
Ипак, то никада није могло да врати време уназад и промени њихове животе.
Погледајте документарни филм о овој причи, причи за због које се ни др Питер Нојбауер, ни Вајола Бернард никада нису покајали мислећи да све што чине чине за “веће добро“.
Akcija „Oživimo parkove“ i dalje traje – šta je do sada učinjeno za novosadske „zelene oaze“?
Преузмите андроид апликацију.
