Otkako je Vlada Srbije u martu donela Uredbu o subvencijama za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila, ovi automobili mogu se kupiti i za oko 25.000 EUR. Naime, država je odlučila da subvencioniše njihovu kupovinu sa 250 do 5.000 EUR, a predstavnici Vlade rekli su da je ova konkretna mera doneta u cilju rešavanja pitanja zagađenja vazduha i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Stručnjaci kažu da je upravo cena ovih vozila najveća početna prepreka, ali ističu da je održavanje električnih automobila mnogo jeftinije od klasičnih benzinaca i dizelaša koji imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Profesor na Mašinskom fakultetu, Ivan Blagojević osvrnuo se na činjenicu da je početkom 20. veka u SAD-u bilo više od trećine automobila na električni pogon, dok su druge dve trećine bila vozila na benzin i na paru, i da električna vozila ulaze u fokus u jeku svake naftne krize.
On je govoreći o prednostima elektromotora istakao da su oni bolji od motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa stanovišta energetske efikasnosti.
– Za elektromotor ona je blizu 95%, u najboljem režimu dok je kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem svega polovina od te vrednosti. Elektro motori su i jeftiniji za održavanje, održavanja bukvalno nema. Pozitivna stavka je i nulta emisija izduvnih gasova – rekao je profesor Blagojević.
On ovde ističe da je pod znakom pitanja da li se električna energija kojom se pune e-automobili, proizvodi na ekološki način:
– Električno vozilo u Norveškoj je sa nultom emisijom, ali u zemljama kao što su Poljska i Nemačka, to baš i nije slučaj, kao ni u Srbiji a tek da ne pričamo u Bosni i Hercegovini. Tako da o tim stvarima treba voditi računa.
Takođe, podsećaju da je problem i nedovoljno razvijena infrastruktura, odnosno mreža punjača za električna vozila, jer postoji možda tek petnaestak punktova u Srbiji gde vlasnici mogu da dopune svoju bateriju.
U Beogradu je nešto bolja situacija, jer su mnoge firme počele da instaliraju punjače na svojim parkinzima, a dostupni su i u nekim javnim garažama, kao i na parkingu više beogradskih hotela, gde je punjenje još uvek besplatno.
Punjači najnovije generacije, kojih ima na pet lokacija na autoputevima u Srbiji, mogu da napune bateriju električnog automobila za oko 30-40 minuta, što je, prema ocenama stručnjaka, odlična brzina.
DC punjači koji se grade u našoj zemlji su kapaciteta 50kW, a brži AC punjač koji će jedan jači auto napuniti za okvirno četiri sata možete instalirati i u svojoj kući, ako za to postoje uslovi – trofazna struja i 16 ampera po fazi.
Što se tiče potrošnje, klasičan automobil na benzin ili dizel, koji troši u proseku 4-5 litra na 100 km, koštaće vlasnika oko 600-650 dinara (za 100 km vožnje).
Istovremeno, električni auto za istu razdaljinu potroši oko 12 kWh struje, odnosno oko 110 dinara ako ga punite kod kuće po skupoj tarifi (pod uslovom da ste u srednjoj, plavoj zoni po potrošnji) ili samo 25 dinara ako ga punite noću i koristite jeftiniju struju.
Kada se uzmu u obzir sve ove okolnosti, električni i hibridni automobili na duži rok donose znatnu uštedu svojim vlasnicima, u odnosu na klasične „benzince“.
Prodavci električnih vozila očekuju da bi u početku državne subvencije mogle više da koriste firme, odnosno da su kompanije za sada „viđene“ kao najčešći kupci, a očekuju i dalja ulaganja u logistiku i infrastrukturu.
Poznavaoci prilika ocenjuju da se električni automobil najviše isplati osobi koja će maksimalno iskoristiti kapacitet baterije, odnosno da se u ovom trenutku verovatno najviše isplate firmama sa velikim voznim parkom.
Takođe, navode primer taksiste koji sa prosečnim električnim automobilom, ako svakog dana prelazi po 150 kilometara, može da očekuje povrat investicije za dve do tri godine.
Ovo su najopasnije stvari koje možete da uradite u automobilu
Preuzmite android aplikaciju.
