Откако је Влада Србије у марту донела Уредбу о субвенцијама за куповину нових електричних и хибридних возила, ови аутомобили могу се купити и за око 25.000 ЕУР. Наиме, држава је одлучила да субвенционише њихову куповину са 250 до 5.000 ЕУР, а представници Владе рекли су да је ова конкретна мера донета у циљу решавања питања загађења ваздуха и унапређења квалитета животне средине.
Стручњаци кажу да је управо цена ових возила највећа почетна препрека, али истичу да је одржавање електричних аутомобила много јефтиније од класичних бензинаца и дизелаша који имају моторе са унутрашњим сагоревањем.
Професор на Машинском факултету, Иван Благојевић осврнуо се на чињеницу да је почетком 20. века у САД-у било више од трећине аутомобила на електрични погон, док су друге две трећине била возила на бензин и на пару, и да електрична возила улазе у фокус у јеку сваке нафтне кризе.
Он је говорећи о предностима електромотора истакао да су они бољи од мотора са унутрашњим сагоревањем са становишта енергетске ефикасности.
– За електромотор она је близу 95%, у најбољем режиму док је код мотора са унутрашњим сагоревањем свега половина од те вредности. Електро мотори су и јефтинији за одржавање, одржавања буквално нема. Позитивна ставка је и нулта емисија издувних гасова – рекао је професор Благојевић.
Он овде истиче да је под знаком питања да ли се електрична енергија којом се пуне е-аутомобили, производи на еколошки начин:
– Електрично возило у Норвешкој је са нултом емисијом, али у земљама као што су Пољска и Немачка, то баш и није случај, као ни у Србији а тек да не причамо у Босни и Херцеговини. Тако да о тим стварима треба водити рачуна.
Такође, подсећају да је проблем и недовољно развијена инфраструктура, односно мрежа пуњача за електрична возила, јер постоји можда тек петнаестак пунктова у Србији где власници могу да допуне своју батерију.
У Београду је нешто боља ситуација, јер су многе фирме почеле да инсталирају пуњаче на својим паркинзима, а доступни су и у неким јавним гаражама, као и на паркингу више београдских хотела, где је пуњење још увек бесплатно.
Пуњачи најновије генерације, којих има на пет локација на аутопутевима у Србији, могу да напуне батерију електричног аутомобила за око 30-40 минута, што је, према оценама стручњака, одлична брзина.
DC пуњачи који се граде у нашој земљи су капацитета 50kW, а бржи AC пуњач који ће један јачи ауто напунити за оквирно четири сата можете инсталирати и у својој кући, ако за то постоје услови – трофазна струја и 16 ампера по фази.
Што се тиче потрошње, класичан аутомобил на бензин или дизел, који троши у просеку 4-5 литра на 100 km, коштаће власника око 600-650 динара (за 100 км вожње).
Истовремено, електрични ауто за исту раздаљину потроши око 12 kWh струје, односно око 110 динара ако га пуните код куће по скупој тарифи (под условом да сте у средњој, плавој зони по потрошњи) или само 25 динара ако га пуните ноћу и користите јефтинију струју.
Када се узму у обзир све ове околности, електрични и хибридни аутомобили на дужи рок доносе знатну уштеду својим власницима, у односу на класичне „бензинце“.
Продавци електричних возила очекују да би у почетку државне субвенције могле више да користе фирме, односно да су компаније за сада „виђене“ као најчешћи купци, а очекују и даља улагања у логистику и инфраструктуру.
Познаваоци прилика оцењују да се електрични аутомобил највише исплати особи која ће максимално искористити капацитет батерије, односно да се у овом тренутку вероватно највише исплате фирмама са великим возним парком.
Такође, наводе пример таксисте који са просечним електричним аутомобилом, ако сваког дана прелази по 150 километара, може да очекује поврат инвестиције за две до три године.
Ovo su najopasnije stvari koje možete da uradite u automobilu
Преузмите андроид апликацију.