Једна од најчешћих препорука ових дана је да не излазимо без преке потребе у најтоплијем делу дана. Међутим, то не значи да треба да престанемо са рекреацијом. Игор Чуровић, професор спорта и физичког васпитања и тренер, саветује како безбедно да наставите са трчањем током тропских врућина.
„Температуре јесу изузетно високе, али не толико да би требало да одустанемо од свакодневних рекреатиних активности, посебно од трчања. Потребно је прилагодити се временским условима као и у свим осталим активностима, али никако се не препоручује да прекидамо са рекреацијом“, наглашава Игор Чуровић.
„Мора се више обратити пажња на то где ће трчати и у колико сати ће трчати. Да ли су понели воду да се рехидрирају и да ли у простору у коме трче имају доступну воду, уколико нису понели са собом“, напомиње тренер.
Временски услови не дозвољавају да се истрчи стандардни програм, нарочито не на преласку из умерених у овако високе температуре. Темпо мора бити знатно слабији.
„Обично се тркачи забрину у том периоду и помисле да су испали из форме, али када прође неких десетак дана адаптације на високе температуре, све се враћа на нормалу. И већ када дође септембар–октобар, одушевимо се када схватимо да имамо боље резултате него почетком лета“, додаје Чуровић.
Према истраживању америчког стручњака Џефа Годеја, уколико је температура ваздуха већа за 10 степени, трчање је спорије за око 30 секунди, а са порастом температуре дужина трчања се знатно повећава.
„Он је радио истраживање и са спортистима и са рекреативцима на све временске услове. Код рекреативаца је забележено тих 30 секунди по километру, што је доста и делује фрапирајуће када погледамо на сат. То јесте последица високих температура, волумена крвних судова и пада крвног притиска и не можемо да трчимо истим темпом као што смо навикли“, објашњава тренер.
Тркачи, такође, морају да уносе далеко више воде. Препорука је да се два пута по пола литра воде попије уколико се трчи 30 до 40 минута, колико већина рекреативаца трчи.
Такође, у градовима, с обзиром на то да асфалт и бетон додатно подижу температуру, рекреативцима се саветује да трче по парковима и зеленим површинама.
„Већина заборавља да није температура једини фактор који лимитира наше трчање. Лимитира га и влажност ваздуха. Наше тело, које се хлади помоћу знојења, уколико носимо памучне мајице и опрему, неће моћи на прави начин да се терморегулише знојењем и брже ћемо одустати од трчања“, напомиње Чуровић.
Током трчања не треба да чекамо да нам позли па да се хладимо, већ да пратимо тело и све симптоме које осетимо. Како и лекари саветују ових дана, чим осетимо да нам је грло суво и да не можемо да гутамо, то значи да смо већ увелико дехидрирали.
„Поента је да не дође до тога, већ да сами имамо неки аларм у глави и одредимо себи, на пример, на првом километру ћу попити мало течности, па ћу на другом поново, и тако даље. На тај начин нећемо ући у топлотни удар и имати непријатност да уколико се расхладимо нагло, уђемо у термички шок“, објашњава Игор Чуровић.
Тркачи обично знају симптоме топлотног удара – вртоглавица, свраб лица, хладан зној, убрзан пулс и општа слабост, али не би требало да дозволе да до тога дође.
Da li su jutarnji ljudi srećniji i pametniji od ljudi noćnih ptica?
Преузмите андроид апликацију.
