Reforma Evropske unije je već duže vreme na dnevnom redu u Briselu. Pandemija i rat u Ukrajini promenili su perspektivu zemalja članica u odnosu na mnoga pitanja i na način odlučivanja. To je neophodno, ocenjuje se, naročito ukoliko bi se Unija proširila sa 27 članica na 33.
U Jelisejskoj palati bez promena stava – od proširenja Evropske unije nema ništa dok se sama Unija ne reformiše. Taj stav boji gotovo ceo prvi predsednički mandat Emanuela Makrona, a sa istim otpočinje i novi petogodišnji. To je aktuelizovao ne samo Makron, već i šefica Evropske komisije.
Posle godinu dana pošto su pitali građane i institucije iznose ideju o promeni Ugovara EU – između ostalog, odnosi se i na ukidanja veta država članica o spoljnoj politici.
„Često politika EU u odnosu na neka spoljnopolitička pitanja kao što je uvođenje sankcija postaje talac pojedinačnih agendi zemalja članica. U tome se posebno isticala Budimpešta – primeri blokade od budžeta EU, od paketa zajedničkog ekonomskog odgovora na posledice kovida 19, kao i na uvođenja šestog paketa sankcija Rusiji kojeg je Budimpešta blokirala više od mesec dana“, navodi dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.
Predlogu se usprotivilo 13 država – skandinavske članice, Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.
„Skeptik u meni smatra da je veoma teško očekivati da će jedna takva inicijativa brzo, odnosno lako, biti usvojena od strane drugih zemalja“,kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina Adi Ćerimagić.
„Upravo one zemlje, recimo istočne Evrope koje se zalažu za porširenje na Zapadni Balkan, a čemu se suprotstavljaju argumenti Francuske da bez promene načina odlučivanja proširenje nije moguće i prvo će možda taj teren budućih odluka o prijemu novih zemalja članica biti teren mogućih kompromisa, gde bi ustupci mogli da budu učinjeni sa obe strane“, smatra izveštač RTS-a iz Brisela.
Zapadni Balkan i dalje čeka
Pre dve nedelje, odluka koja se ocenjuje političkom, pogurala je Ukrajinu i Moldaviju ka statusu kandidata. I dok se sve glasnije zagovaraju promene, Zapadni Balkan i dalje čeka.
„Zemlje Zapadnog Balkana nemaju vremena da čekaju za nekoliko godina duge procese sa nepoznanicom da li će oni rezultirati sa promenama u načinu odlučivanja, da li će rezultirati sa otvaranjem EU prema zemljama Zapadnog Balkana. Našem regionu je potrebno jedna konkretna vizija koja je ostvariva sada“, smatra Ćerimagić.
Veliki zaokret koji podrazumeva promenu ugovora Evropske unije nedvosmilesno je dug i politički osetljiv potez. I neophodan odmah, neretko kažu lideri najuticajnihih zemalja članica.
„To je po mom mišljenju pogrešan stav. Ta promena mora da se dogodi do momenta pristupanja novih država članica EU što je po svemu sudeći udaljeno od nas nekoliko godina tako da reforma EU i pristupanje država Zapadnog Balkana EU mogu biti potpuno kompatibilni procesi koji se održavaju u isto vreme“, tvrdi Burazer.
Od promena se očekuje da omoguće brže odlučivanje, lakše suočavanje sa izazovima, a na sve to Brisel obavezuje i stav građana Unije.
Preuzmite android aplikaciju.
