Svi smo ponekad zabrinuti i to je normalno, ali ukoliko smo konstantno u grču i brizi, pod velikom anksioznošću, zasigurno da će loše uticati na nas.
Zabrinutost je danas prisutna na globalnom nivou, pored toga što dovodi do toga da se loše mentalno osećamo, isto tako javljaju se i fizičke tegobe. Jasno je da svi mi ponekad brinemo i za to se može reći da je odgovorno, jer ne prepuštamo baš sve sudbini, ali preteranom brigom i strahovanjem zaista nećemo poboljšati zdravlje, događaje i okolnosti.
Zabrinutost će nas dovesti do toga da se osećamo nelagodno, pa čak nas može dovesti u preteranu brigu, štodovodi do toga da naš um i telo postaju preopterećeni dok se stalno fokusirate na ono „što bi se moglo dogoditi“.
I tu nije kraj, kasnije se javlja anksioznost, a u ekstremnim slučajevima može doći i do napada panike. Osećaj nerealnih strahova i predstojeće propasti, posledica su preterane brige, a onda se javlja osećaj brige zbog budućih strahova i tako vrlo lako čovek se nađe u začaranom krugu.
Ono što je važno napomenuti, jeste da ta zabrinutost u velikoj meri utiče na naš svakodnevni život. Može da poremeti životne navike, međuljudske odnose, radni učinak, apetit i san. Nije neuobičajeno da mnoge osobe, kako bi „smanjile“ anksioznost, traže „spas“ u alkoholizmu, prejedanju, preteranoj konzumaciji cigareta i sl.
Kada se dogodi stres, anksioznost je normalna reakcija na nju. Ali ukoliko smo pod stalnom anksioznošću, može doći do generalizovanog anksioznog poremećaja ili socijalne anksioznosti.
Preterano zabrinute osobe reaguju brzo i intenzivno na stresne situacije ili okidače. Čak i razmišljanje o situaciji može hronično zabrinutim ljudima izazvati veliku nevolju. Preterana zabrinutost ili stalni strah ili anksioznost su štetni kada postanu toliko iracionalni da ne možete da se fokusirate na stvarnost ili jasno da razmišljate. Ljudi sa visokom anksioznošću imaju poteškoća da se oslobode svoje brige. Oni tada mogu iskusiti stvarne fizičke simptome.
Sigurno da ste čuli za rečenicu „bori se ili beži“? Ona zapravo opisuje našu fiziološku reakciju kao odgovor na stresni događaj. Nalet adrenalina i „uzbuna“ u našem organizmu, su posledice fiziološke reakcije. Drugi element, koji je odgovor na stres jeste pogled na izazov.
Ono što je veliko pitanje, jeste da li preterana zabrinutost dovodi do fizičkih bolesti?
Odgovoj je nažalost potvrdan. Hronična zabrinutost i emocionalni stres mogu izazvati niz zdravstvenih problema. Problem se javlja kada se borba ili bekstvo od problema svakodnevno pokreću preteranom brigom i anksioznošću. Odgovor na borbu ili bekstvo uzrokuje da simpatički nervni sistem tela oslobađa hormone stresa kao što je kortizol. Ovi hormoni mogu povećati nivo šećera u krvi i triglicerida (masti u krvi) koje telo može koristiti kao gorivo. Takođe, može doći i do poteškoće pri gutanju, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, umora, glavobolje, pada koncentracije, napetosti i bolova u mišićima, znojenja, trzanja, razdražljivosti.
Kada se prekomerno gorivo u krvi ne koristi za fizičke aktivnosti, hronična anksioznost i izlivanje hormona stresa mogu imati ozbiljne fizičke posledice. Slabljenje imunološkog sistema, digestivni poremećaji, kratkoročni gubitak pamćenja, prevremena bolest koronarnih arterija, srčani napad.
Ako se preterana zabrinutost i velika anksioznost ne leče, mogu dovesti do depresije, pa čak i do suicidnih misli.
Da li ćemo se razboleti ili ne u mnogome će zavisiti od toga kako se čovek nosi sa stresom. Fizičke reakcije na stres uključuju vaš imuni sistem, vaše srce i krvne sudove i kako određene žlezde u vašem telu luče hormone. Ovi hormoni pomažu u regulisanju različitih funkcija u vašem telu, kao što su funkcija mozga i nervni impulsi. Svi ovi sistemi su u interakciji i na njih duboko utiču vaš stil suočavanja i vaše psihološko stanje.
Iako preterana zabrinutost i velika anksioznost mogu da izazovu neravnotežu u vašem telu, postoji mnogo opcija kojima možete da ponovo uspostavite harmoniju uma, tela i duha.
Redovne aerobne vežbe i vežbe za jačanje su takođe veoma efikasan način da trenirate svoje telo da se nosi sa stresom pod kontrolisanim okolnostima. pored vežbanja, konzumacija zdrave hrane će pomoći da bolje reagujete na stres, ojačate imuni sistem i tako smanjite mogućnost da se razbolite.
Jasno je da se nemožete isključiti pritiskom na taster i tako eliminisati brige, ali ukoliko izdvojite 15 minuta svakog dana u kojima ćete sebi dozvoliti da se fokusirate na probleme i strahove a zatim obećajte sebi da ćete ih zaboraviti nakon što istekne 15 minuta, smanjićete period brige.
Ono što je možda i najvažnije, jeste da se naučite opustiti. Tehnike opuštanja mogu pokrenuti relaksacioni odgovor, odnosno fiziološko stanje koje karakteriše osećaj topline i tihe mentalne budnosti.
Tehnike opuštanja mogu ponuditi pravi potencijal za smanjenje anksioznosti i briga. Takođe mogu povećati vašu sposobnost da sami upravljate stresom. Sa opuštanjem, protok krvi u mozgu se povećava i moždani talasi prelaze iz napetog beta ritma u opušteni, alfa ritam. Redovno praktikovane tehnike opuštanja mogu da se suprotstave iscrpljujućim efektima stresa. Uobičajene tehnike opuštanja uključuju duboko disanje, meditaciju, slušanje umirujuće muzike i aktivnosti kao što su joga i tai či.
Takođe, jako bitna karika u prevazilaženju preterane zabrinutosti, jeste psihološko savetovanje. Terapeut će vam pomoći da identifikujete koje vrste misli i uverenja izazivaju anksioznost, a zatim će raditi sa vama da ih smanjite. Terapeut vam može pomoći tako što će vam predložiti načine koji vam mogu pomoći da se promenite. Morate samo biti svesni da tarapeut nema čarobni štapić koji će otkloniti zabrinutost, od vas samih zavisi da ste otvoreni za promene i primenu metoda koje vam terapeut uputi.
Preuzmite android aplikaciju.
