Novosađani su kroz istoriju grada ostavili brojne običaje, a neki od njih imali su svrhu za brojno stanovništvo. Zanimljivost je bila da su brojni običaji nastali vrlo spontano i po ugledu na neke druge običaje, ali i da su se njima davala zaista zanimljiva imena.
Ovaj običaj o kome danas pišemo davno se primenjivao, a zanimljivo je da je se praktikovao kako bi oglašao večernje vreme. Naime, u Novom Sadu nekada, večernje vreme se obaveštavalo zvonom. Zvona koja i danas znamo i koja zvone sa crkve, baš i tada zvonila su sa crkava. Prvobitno zvonjenje, koje bi Novosađanima kazalo da je vreme da ostanu u svojim kućama, ali i da bi uskoro trebalo da odu na počinak, oglašavalo se na Rimokatoličkoj crkvi.
Zvonjava je bila regulisana tako da su zvona na Rimokatoličkoj crkvi zvonila sve do 1849. godine kada se odigralo bombardovanje Novog Sada, a gde je stradala i Rimokatolička crkva. Dalja zvonjava zadužila je Almašku crkvu.
Građani Novog Sada su večernje vreme dobijali zvonom, a sat, dva nakon toga išli su na spavanje. Ovaj običaj nazvan je jacija.
Jacija je inače naziv koji često čujemo u islamu, jer označava poslednju dnevnu molitvu za muslimanske vernike, a kod nas i vreme kada trebamo ići spavati – što bi malo kome palo na pamet.
Zanimljivo je da je ovaj običaj oglašavanja vremena i nastao kao nalik na oglašavanje sa džamija koje se dešavalo jednom dnevno da najavi vernicima tu petu molitvu.
Naši su preuzeli običaj oglašavanja, ali večernjeg vremena, gde je svima bilo dato do znanja da su dnevne aktivnosti u gradu završene i da ulice ostaju prazne.
Vreme kada su se oglašavala zvona za večernje vreme, odnosno vreme kada se svi zatvaraju u svoje kuće, zavisio je od godišnjeg doba. Letnje večernje vreme počinjalo je kasnije, a zimsko ranije. Od 18.00 do 20.00 časova.
Preuzmite android aplikaciju.
