Visoke temperature, čak i kod onih najvrednijih domaćina i domaćica, umeju da iznesu na sto jedno veoma bitno i teško rešivo pitanje: Da li kuvati ili naručiti hranu?
Novosađani nisu od one fele koja nema vremena da živi.
Može se ovde sve što se hoće, samo ako se dovoljno želi. Iz tog razloga dobro organizovane Novosađanke često kažu da im vremena za kuvanje ručka ne fali, ali motivacije, ponekad, nažalost, da.
Kada dođe jedan takav dan obično se naručuje porodična pica, burgeri, oval mešanog mesa ili tako neka brzinska klopa koja odmah stigne, a zadovolji potrebe čitave familije.
Muškarci koji žive sami, iako često maestralno kuvaju, imaju veću tendenciju da se hrane “na otvorenom“.
Njih jednostavno mrzi da “pale“ ringlu, šporet, kupuju namirnice itd, kada ceo obrok mogu dobiti na jednom mestu, a često i za manje novca nego što bi izdvojili za kupovinu namirnica.
To je i razumljivo, jer, kada živiš sam i skuvaš, recimo, pasulj, ne možeš da ga skuvaš u manjoj količini, nego ga nakon svog kulinarskog eksperimenta moraš jesti čitave nedelje, a to se nikome ne radi.
Međutim, ta “suva“ hrana koja se naručuje nam ponekad, koliko god je voleli, dođe preko glave.
Sigurno ste, ukoliko niste i sami izgovorili, čuli nekoga da kaže: “Treba mi nešto kuvano da mi proradi stomak!“
Tada na red dolaze naše sugrađanke koje se deklarišu kao domaćice. Prema njihovim rečima ne postoji ništa lepše nego skuvati ručak za svoju porodicu.
Nije retkost i da neke Novosađanke pokušaju da osvoje Novosađane navučene na brzu hranu tako što će im pokazati čari toplog obroka.
One zauzete, kažu da obavezno pojavljivanje kuvanog obroka na stolu više nije ni pitanje, jer su članovi njihovih porodica već naučeni da jedu kuvano i da se pica, burgeri, peciva i ostala brzinska hrana jedu ponekad, ali ručak bez čorbe nije ručak.
Ipak, 21. vek ima leka za sve, pa i za sindrom “nisi dobra žena ukoliko nemam skuvano na stolu“.
Ukoliko volite da prošetate Novim Sadom, sigurno ste primetili da se otvara sve veći broj restorana sa kuvanom hranom.
Ne onih, spektakulatnih, sa raznim jelima serviranim na najrazličitije načine i imenima koja su birana mnogo duže nego što je trajao čitav proces kuvanja jela, nego brale, ono naše, supe, sosa i mesa.
U plastičnu ili stiroporsku posudicu ubace vam sve poznate ukuse kojih ste se verovatno zaželeli: čorba, sarma, punjena paprika, pasulj sa i bez mesa, paprikaš, ćufte, musaka, svi mogući prilozi i, naravno, salata.
Da priča bude još bolja, ova hrana se servira u ozbiljnim količinama, onako, kao kada odete kod bake na ručak, pa se ona u strahu da ne ostanete gladni potrudi da vam prepuni tanjir.
Koliko god nam u 21. veku životi bili jednostavniji zbog svega šta nam se nudi “na tacni“, pojava naručivanja hrane podelila je Novosađane na dva dela.
Na one koji su blagosloveni jer konačno više vremena mogu da provedu radeći nešto što vole, ali i na one koji ovaj fenomen smatraju proizvodom lenjosti i najstrašnije ga osuđuju.
Šta vi mislite?
Preuzmite android aplikaciju.
