Mnogi od nas su navikli da češće provetravaju svoje domove tokom i nakon pandemije, ali je široko rasprostranjeno mišljenje da su neki ljudi osetljiviji na promaju od drugih i veruju da mogu da se prehlade zbog prekomerne cirkulacije vazduha.
A šta nauka kaže o tome?
Da li su upozorenja poput ovog istinita „Zatvorite prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!“?
Lekari kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već od virusa.
Ali oni dodaju da izlaganje promaji utiče na naše telo vršenjem procesa na i ispod naše kože koji mogu dovesti do curenja nosa ili ukočenog vrata.
Nacrt je povezan sa tzv. indeks hlađenja, odnosno subjektivni osećaj vetrovitog vremena na koži. Što je veća brzina vetra, to je niži osećaj temperature, odnosno pothlađivanje je brže. „Kada je temperatura minus 5 Celzijusa, a vi ste napolju i vetar ne duva, vaše telo se zagreva tankim slojem vazduha u blizini kože“, rekao je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, generalni sekretar Nemačkog udruženja za otorinolaringologiju.
Kao mokro odelo u hladnoj vodi
Taj tanak sloj vazduha te izoluje od hladnoće. Ali hladan vetar koji duva preko vašeg tela rasipa tu toplotu. Što jače pušite, vaše telo brže gubi toplotu i počinje da vam bude hladno. Ovaj efekat je pojačan ako vam je koža mokra, na primer od znoja, jer vazduh koji struji brže utiče na isparavanje vlage i tako brže ‘odstranjuje’ toplotu od vazduha od vazduha koji miruje. Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnom vazduhu, koji osećamo kao promaju, krvni sudovi se sužavaju, smanjujući protok krvi kako bi se smanjio gubitak toplote iz tople krvi. Takođe može uticati na sluzokožu nosa i grla. Promaja deluje tako što ih isušuje, slabi njihovu imunološku odbranu i čini vas podložnijim virusima prehlade, objasnio je dr Dajtmer. Ali ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji.
Doktor pominje još jednu moguću posledicu promaje: ukočenost vrata, posebno po toplom vremenu.
„Ako vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili veoma blizu klima-uređaja ili otvarate prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva kroz vašu toplu i često znojnu kožu može u nekim slučajevima dovesti do napetosti u predelu vrata,“ tvrdi doktor. On dodaje da se telo svojom temperaturom uvek trudi da se prilagodi okolnim uslovima. „Na površini naše kože postoje receptori koji mere temperaturu kože“, objašnjava.
Problem sa blagim propuhom je što je temperaturna razlika veoma mala, tako da termoreceptori to ne uspevaju da otkriju. Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može uticati na sužavanje krvnih sudova u predelu vrata i posledično dovesti do napetosti u mišićima ispod.
I šta onda učiniti da te „promaja ne ubije“?
Pre svega, uključite ventilatore po veoma vrućem vremenu samo na kratko i uverite se da vam nisu preblizu. Da se ne biste prehladili od isparavanja vode na koži nakon plivanja, odmah skinite mokri kupaći kostim. I dok biste možda želeli da potpuno otvorite prozore automobila u kojem se vozite, dok ste preznojeni, bolje je da ne.
A ako koristite klima uređaj, ne dozvolite da ventilacija duva direktno na vas. Slobodno provetrite prostoriju zimi, kada je napolju veoma hladno.
Ako ste zdravi, stručnjaci preporučuju da širom otvorite prozore na nekoliko minuta kako bi svež vazduh ušao u prostoriju. Ako vam je hladno zbog vetra, nakratko obucite još jedan sloj tople odeće ili jednostavno napustite prostoriju privremeno.
Preuzmite android aplikaciju.
