Da se ne lažemo, danas svi živimo po nekim uverenjima koje često ni ne razumemo najbolje, ali eto, red je da se njima vodimo, jer kud svi, tu, razume se, i mi.
Tako neretko možemo čuti da se “trbuhom za kruhom“ bolje živi u inostranstvu ili da se ono kako smo mi, deca rođena devedesetih rasli, ne može porediti sa ovim što danas pružamo našoj deci.
Međutim, da li je to zaista tako? Skloni smo romantizovanju nekih stresnih životnih situacija, pa tako i prošlosti u Novom Sadu, koja, ukoliko dozvolimo da nas šamar realnosti dovoljno jako otrezni, uopšte nije bila sjajna. Da, ni sjajna, ni loša, već je zavisila od toga kako su nas roditelji vaspitavali.
Na radiju si mogao da slušaš samo ono šta izaberu drugi, a da bi poslušao neku pesmu koja ti se zaista sluša, morao si imati kasetofon i pozamašnu kolekciju kaseta.
Za taj luksuz onomad se moralo izdvojiti “brdo“ maraka, a ukoliko bismo slučajno pokvarili skupu “igračku“ dobili bismo tako jake batine da je komšinica u susednoj kući morala da pojačava “Esmeraldu“ kako joj nešto ne bi promaklo od naše buke.
Tvrdimo da je sve otišlo dođavola, a krivca za to pronalazimo u igricama, bile one na telefonima ili na Play Station-u, a svi smo već zaboravili da smo i mi želeli, samo kad bi nam roditelji dozvolili, da “ubijamo“ ‘’Segu’’ po ceo dan.
Što se tiče crtanih filmova, znalo se, naše vreme je dolazilo tek posle slagalice i svodilo se na dečiji program raspoređen u par sati ujutru i par sati uveče. A između?
Između smo slušali Karleušu i Cecu, koje tad još nisu bile u javnom ratu. Gledali kako ‘’City records’’ polako biva pregažen “Grand“-om, te usvajali da je najveći trend imati što manje garderobe i što manje obrva na licu.
Danas to nije slučaj, detetu možete pustiti kvalitetan sadržaj kada god to poželite, a koliko će to sati dnevno biti odrediće to koliko ste savestan roditelj.
U gradu se nikada do sada nije organizovalo ovoliko besplatnih dečjih događaja u toku cele godine, a da ne pričamo o predstojećem prazničnom periodu kada će Dunavski park ponovo postati čarobno mesto, tj. Ledena šuma.
Pod pokroviteljstvom Dečijeg kulturnog centra Novog Sada leti se organizuje Novosadsko BIG dečije leto i Novosadske dečije Zimzarije.
Prekosutra nas očekuje i početak muzičkog festivala za decu međunarodnog karaktera “Školjkice“ koji se tradicionalno održava još od 2006. godine.
Ispred TC “Promenada“ uskoro će početi dečiji festival “Božićni festival“ gde će svako veče na “Raspevanoj jelci“ nastupati dečiji horovi sa novogodišnjim repertoarom.
Početkom decembra počinje još jedan “Novosadski Zimzolend“, koji iako je festival namenjen svim Novosađanima, ima mnoštvo programa prilagođenih upravo klincima.
Sudeći po mnoštvu nabrojanih stvari, izgleda da i deca koja danas odrastaju na novosadskim ulicama ipak imaju šanse za kvalitetno odrastanje i detinjstvo.
Istina, današnja deca slušaju, ukoliko im dozvolite, pesme o “ribama“, drogi, markama i mnogim pogrešnim stvarima koje ne bi trebale da se plasiraju u javnost, ali ni mi nekada nismo imali mnogo srećnije alternative ili mislite da su devedesete bile pune numera edukativnih karaktera?
Dakle, nije do vremena, do roditelja je i naših izbora je.
Preuzmite android aplikaciju.
