Да се не лажемо, данас сви живимо по неким уверењима које често ни не разумемо најбоље, али ето, ред је да се њима водимо, јер куд сви, ту, разуме се, и ми.
Тако неретко можемо чути да се “трбухом за крухом“ боље живи у иностранству или да се оно како смо ми, деца рођена деведесетих расли, не може поредити са овим што данас пружамо нашој деци.
Међутим, да ли је то заиста тако? Склони смо романтизовању неких стресних животних ситуација, па тако и прошлости у Новом Саду, која, уколико дозволимо да нас шамар реалности довољно јако отрезни, уопште није била сјајна. Да, ни сјајна, ни лоша, већ је зависила од тога како су нас родитељи васпитавали.
На радију си могао да слушаш само оно шта изаберу други, а да би послушао неку песму која ти се заиста слуша, морао си имати касетофон и позамашну колекцију касета.
За тај луксуз ономад се морало издвојити “брдо“ марака, а уколико бисмо случајно покварили скупу “играчку“ добили бисмо тако јаке батине да је комшиница у суседној кући морала да појачава “Есмералду“ како јој нешто не би промакло од наше буке.
Тврдимо да је све отишло дођавола, а кривца за то проналазимо у игрицама, биле оне на телефонима или на Play Station-у, а сви смо већ заборавили да смо и ми желели, само кад би нам родитељи дозволили, да “убијамо“ ‘’Segu’’ по цео дан.
Што се тиче цртаних филмова, знало се, наше време је долазило тек после слагалице и сводило се на дечији програм распоређен у пар сати ујутру и пар сати увече. А између?
Између смо слушали Карлеушу и Цецу, које тад још нису биле у јавном рату. Гледали како ‘’City records’’ полако бива прегажен “Grand“-ом, те усвајали да је највећи тренд имати што мање гардеробе и што мање обрва на лицу.
Данас то није случај, детету можете пустити квалитетан садржај када год то пожелите, а колико ће то сати дневно бити одредиће то колико сте савестан родитељ.
У граду се никада до сада није организовало оволико бесплатних дечјих догађаја у току целе године, а да не причамо о предстојећем празничном периоду када ће Дунавски парк поново постати чаробно место, тј. Ледена шума.
Под покровитељством Дечијег културног центра Новог Сада лети се организује Новосадско BIG дечије лето и Новосадске дечије Зимзарије.
Прекосутра нас очекује и почетак музичког фестивала за децу међународног карактера “Шкољкице“ који се традиционално одржава још од 2006. године.
Испред ТЦ “Променада“ ускоро ће почети дечији фестивал “Божићни фестивал“ где ће свако вече на “Распеваној јелци“ наступати дечији хорови са новогодишњим репертоаром.
Почетком децембра почиње још један “Новосадски Зимзоленд“, који иако је фестивал намењен свим Новосађанима, има мноштво програма прилагођених управо клинцима.
Судећи по мноштву набројаних ствари, изгледа да и деца која данас одрастају на новосадским улицама ипак имају шансе за квалитетно одрастање и детињство.
Истина, данашња деца слушају, уколико им дозволите, песме о “рибама“, дроги, маркама и многим погрешним стварима које не би требале да се пласирају у јавност, али ни ми некада нисмо имали много срећније алтернативе или мислите да су деведесете биле пуне нумера едукативних карактера?
Дакле, није до времена, до родитеља је и наших избора је.
Преузмите андроид апликацију.
