Čini nam se da je danas skoro misaona imenica biti alstruista. Šta to znači? Altruizam je način osećanja, mišljenja i delanja, prema kojem se nesebično upućuje i dokazuje ljubav. Jednostavno, činiti i raditi za opšte dobro, za viši cilj, bez povratnog interesa i nagrade.
Kod pčela je ovaj pojam posebno izražen. Radilice, čija uloga je definisana samim njihovim nazivom, odriču se svog potomstva, zarad brige o tuđem, brige o matici. Poprilično neobična pojava. Zanimljivo je da se i Darvin mučio s altruističkim ponašanjem pčela, koje se nije uklapalo u njegovu teoriju o evoluciji.
Kraljica ekosistema, Apismellifera ili evropska medonosna pčela, insekt je od velikog ekonomskog i ekološkog značaja.
Ona je opštepoznati oprašivač koji pomaže u poboljšanju kvantiteta i kvaliteta proizvodnje useva, u proizvodnji mesa i mleka, kao i u razvijanju i napredovanju šuma, koje su pluća sveta.
Međutim, u poslednjih par decenija broj košnica pčela je doživeo drastičan pad i mnoga istraživanja se sprovode u pokušaju pronalaska uzroka.
Prema istraživanju Ujedinjenih Nacija, čovek je upotrebom pesticida, posebno insekticida, uništio preko 90% ovih insekata. Možda vam ovo zvučni neverovatno, ali od pčela umnogome zavisi opstanak zdravih ekosistema, staništa i vrsta.
Zbog toga, pre više od decenije, jedan američki naučnik, Noa Vilson-Rič, istraživao je o imunom sistemu pčela i sasvim slučajno došao do svojevrsne urbane renesanse pčelarstva, kada je sa jednom košnicom u dvorištu razvio kompaniju koja uspešno posluje na svim kontinentima i doprinosi povećanju broja ove vrste u gradovima.
Nama bliže, u Sloveniji, postoji razvijen model ekološke osvešćenosti građana i pčelara.
Zabrinuti zbog sve manjeg broja popularnih oprašivača, lakoće pokretanja košnice i povratka prirodi, urbano pčelarstvo je trend u usponu.
Mnogi gradski pčelari veruju da pčele bolje prolaze u gradovima, nego na selu, jer nema upotrebe pesticida u intenzivnoj meri, a i postoji više vrsta biljaka koje pčele mogu da koriste, za razliku od monokultura na otvorenim poljima.
S obzirom da su izuzetno korisne u održavanju flore, postavlja se sledeće pitanje: zašto pčele ne bi uspevale u gradu? Da li ste primetili ove sićušne radilice i u našem gradu?
Po rečima predstavnika Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, ne postoji zakon o pčelarstvu, ali je zato pravilnikom regulisano na koji način se pčele, između ostalog, mogu držati u gradovima.
Sa ekonomske tačke gledišta, studijom iz 2009. godine, utvrđeno je da je globalni ekonomski prihod oprašivanja skoro 177 milijardi dolara godišnje. Kako bismo razumeli važnost pčela, napomenuću činjenicu da one oprašuju 80 procenata cvetnica i oko 75 procenata orašastih plodova, voća i povrća.
Brojke jasno govore koliko čovek, u širem kontekstu, zavisi od ove vrste.
Ukoliko ste radilica ili imate želju da postanete altruista, možete doprineti razvoju pčela u gradu, sadnjom medonosnih biljaka poput lavande, majčine dušice, nevena i žalfije.
Hrabri pojedinci već su se okušali u urbanom pčelarstvu. Ukoliko ste još ambiciozniji, razmislite da li biste probali da se bavite ovim insektima, kojih se često bojimo, a nismo ni svesni koje nam sve usluge pružaju.
Ekološko udruženje “ZELENI SAD“
Preuzmite android aplikaciju.
