Почетна > Зелени град
Зелени град Нови Сад

Да ли је Нови Сад спреман за урбани алтруизам?

Чини нам се да јe данас скоро мисаона именица бити алструиста. Шта то значи? Алтруизам је начин осећања, мишљења и делања, према којем се несебично упућује и доказује љубав. Једноставно, чинити и радити за опште добро, за виши циљ, без повратног интереса и награде.
Фото: Pexels/Pixabay

Код пчела је овај појам посебно изражен. Радилице, чија улога је дефинисана самим њиховим називом, одричу се свог потомства, зарад бриге о туђем, бриге о матици. Поприлично необична појава. Занимљиво је да се и Дарвин мучио с алтруистичким понашањем пчела, које се није уклапало у његову теорију о еволуцији.

Краљица екосистема, Apis mellifera или европска медоносна пчела, инсект је од великог економског и еколошког значаја.

Она је општепознати опрашивач који помаже у побољшању квантитета и квалитета производње усева, у производњи меса и млека, као и у развијању и напредовању шума, које су плућа света.

Међутим, у последњих пар деценија број кошница пчела је доживео драстичан пад и многа истраживања се спроводе у покушају проналаска узрока.

Према истраживању Уједињених Нација, човек је употребом пестицида, посебно инсектицида, уништио преко 90% ових инсеката. Можда вам ово звучни невероватно, али од пчела умногоме зависи опстанак здравих екосистема, станишта и врста.

Због тога, пре више од деценије, један амерички научник, Ноа Вилсон-Рич, истраживао је о имуном систему пчела и сасвим случајно дошао до својеврсне урбане ренесансе пчеларства, када је са једном кошницом у дворишту развио компанију која успешно послује на свим континентима и доприноси повећању броја ове врсте у градовима.

Нама ближе, у Словенији, постоји развијен модел еколошке освешћености грађана и пчелара.

Забринути због све мањег броја популарних опрашивача, лакоће покретања кошнице и повратка природи, урбано пчеларство је тренд у успону.

Многи градски пчелари верују да пчеле боље пролазе у градовима, него на селу, јер нема употребе пестицида у интензивној мери, а и постоји више врста биљака које пчеле могу да користе, за разлику од монокултура на отвореним пољима.

С обзиром да су изузетно корисне у одржавању флоре, поставља се следеће питање: зашто пчеле не би успевале у граду? Да ли сте приметили ове сићушне радилице и у нашем граду?
Фото: Pexels/Pixabay

По речима представника Савеза пчеларских организација Војводине, не постоји закон о пчеларству, али је зато правилником регулисано на који начин се пчеле, између осталог, могу држати у градовима.

Са економске тачке гледишта, студијом из 2009. године, утврђено је да је глобални економски приход опрашивања скоро 177 милијарди долара годишње. Како бисмо разумели важност пчела, напоменућу чињеницу да оне опрашују 80 процената цветница и око 75 процената орашастих плодова, воћа и поврћа.

Бројке јасно говоре колико човек, у ширем контексту, зависи од ове врсте.

Уколико сте радилица или имате жељу да постанете алтруиста, можете допринети развоју пчела у граду, садњом медоносних биљака попут лаванде, мајчине душице, невена и жалфије.

Храбри појединци већ су се окушали у урбаном пчеларству. Уколико сте још амбициознији, размислите да ли бисте пробали да се бавите овим инсектима, којих се често бојимо, а нисмо ни свесни које нам све услуге пружају.

 

Еколошко удружење “ЗЕЛЕНИ САД“

Životna sredina prioritet Novog Sada

 

Преузмите андроид апликацију.