Sve više podataka iz privrede svedoči o tome da se ekonomija u Nemačkoj nalazi u opadanju, a taj trend bi mogao da se pojača u zavisnosti od toga koliko će teška biti zima, piše Dojče vele.
Kako se navodi u tekstu, peti put uzastopce nemačka industrija dobila je manje narudžbina nego u prethodnom mesecu.
U junu je razlika bila 0,4 odsto u odnosu na maj, što na prvi pogled ne izgleda kao veliki pad, ali u drugom tromesečju se evidentira 5,6 odsto manje posla.
Vodeći ekonomista velike nemačke bankarske kuće Komercbank Jerg Kremer ocenjuje da opasnost od recesije raste.
S tim računaju i drugi ekonomisti, a krizu očekuje i Dekabank. „Moglo bi da se desi, da se recesija produži sa četvrtog tromesečja ove godine na drugo tromesečje sledeće“, kaže ekonomski strucnjak za rast Andreas Šojerle.
Kako navodi DV, opadanje količine naručene robe, poslova i usluga samo je jedan od znakova sve teže ekonomske situacije, pa tako i visoka stopa inflacije slabi kupovnu moć potrošača.
„Građani sebi više ne mogu da priušte tako puno i možda i ne žele više da troše“, kaže Šojerle.
Oni ne znaju koji će troškovi još da ih snađu zbog rasta cena energenata u ratu, naročito gasa, a indeks potrošačke klime pokazuje da raspoloženje za potrošnju u Nemačkoj krajem jula i dalje opada.
DV napomnje da je sa druge strane i svetska privreda oslabila. To se odnosi pre svega na Sjedinjene Američke Države kao jedno od najvažnijih tržišta za nemačku industriju. Pošto je američka inflacija uznapredovala, tamošnja centralna banka brže uvodi protivmere od Evropske centralne banke.
Osim toga, nesigurnost u snabdevanju gasom tišti i privrednike. „Verovatno nece biti velikih restrikcija naredne zime“, smatra Šojerle, ali dodaje da će preduzeća najverovatnije štedeti energiju, pa će manje proizvoditi nego što bi to inače bio slučaj.
Pored toga, niko ne zna koliko snažan će biti povratak pandemije naredne zime, jer je privreda pogođena povećanim odsustvom radne snage zbog bolovanja.
DV navodi da opada i optimizam preduzetnika. Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje da se situacija sa potražnjom u julu pogoršala u odnosu na juni.
Jerg Kremer koji radi za Komercbank kaže da se taj smanjeni nivo očekivanja pojavljuje u ekonomskoj krizi i odražava „vrlo realne rizike“. On je dodao i da se Putin „igra ventilom za gas, i tako podstiče strah od krize“.
„Taj rat živaca u vezi sa gasom utiče na nesigurnost preduzeća koja onda postaju oprezna prilikom naručivanja“, naveo je on.
Čuje se i argument da bi mušterije mogle da storniraju narudžbine ili da ih odlože čime bi se postepeno mogla potrošiti velika rezerva nagomilanih narudžbina iz pandemijskih vremena.
Recesija je dakle skoro neminovna, ocenjuje se u tekstu i dodaje da ona ne bi smela biti tako velika i duboka kao za vreme svetske finansijske krize ili tokom prvih meseci korone.
„Nemačka privreda bi mogla da opadne najviše za oko 0,4 odsto“, procenjuje Šojerle.
Ali ni oporavak nakon toga neće biti tako snažan. Jer problem nedovoljne snabdevenosti gasom ostaje. I u zimu naredne godine može se računati sa većim opterećenjem.
A to bi moglo delove nemačke industrije ponutkati da neke svoje pogone premeste u inostranstvo, tamo gde je energija jeftinija i stoji na raspolaganju. Trenutne poteškoće mogu dovesti i do dugorocnih strukturnih promena u privredi, zaključuje DV.
Preuzmite android aplikaciju.
