Čini se da je mnogo lakše kliknuti na stiker i opciju „pošalji“, nego otkucati čitavu poruku, bezbroj puta je pročitati, prepravljati i na kraju prelomiti da je pošaljemo.
Na otuđenost smo se žalili još u 20. veku, a čini se da je sa 21. ona tek „uzletela“. Izborila se za dominaciju. Ugnezdila se među nama kao nešto prirodno i poželjno. Kafa je sve manje izgovor da se vidimo sa dragim ljudima, jer sada možemo da je pijemo i gledajući se preko video poziva.
Ubeđujemo sebe da je poslati stiker preko telefona dovoljan dokaz da na nekog mislimo. A, pritom se hvalimo da smo uštedeli i vreme i reči, koje bismo potrošili da smo se prošetali sa tom osobom. Neograničeni minuti za razgovor ka svim mobilnim mrežama nas, mislimo, čine posvećenim prijateljima, jer sada o aktuelnostima i starim brigama bistrimo unedogled. Bez zagrljaja. Lišeni osmeha i suza uživo. U tom lancu brzih „klikova“, jeftinih telefonskih razgovora i besplatnih stikera, prestali smo da se gledamo. Slušamo se, ali kao da se ne čujemo. Otuđili smo se.
Ako smo prestali da se viđamo sa prijateljima i uživo razmenjujemo priče i energiju, šta se tek desilo na polju ljubavi? Jesu li i parovi (ne) svesno proredili stvarne susrete, zadovoljavajući se sve više virtuelnim? Koliko su se neke stvari ubrzale, dok se do suštine teže stiže? Do odgovora na ova pitanja, stižemo u razgovoru sa Jovanom Jestrović, psihologom i psihoterapeutom.
„Moj lični utisak je da ovo nije sasvim tačno, jer se u partnerskim odnosima generalno i dalje teži susretima uživo. Ljudima, bez obzira na sve olakšice i prednosti koje moderni telefoni nude, ništa ne može da zameni fizičku bliskost. Ona i dalje ima prioritet. Ali ponekad i nije tako, pa i partneri pravi sastanak zamene video pozivom“, smatra sagovornica „Života plus“.
Da li je ljubav stradala u doba otuđenosti?
„Nisam sigurna da li je, ali se svakako promenila. Njena definicija je decenijama bila ista ili, pak, vrlo slična onoj koja se danas može čuti. Ipak, načini pokazivanja emocija se u velikoj meri menjaju sa napretkom tehnologije. U vreme kada je moja baka bila tinejdžerka pokazatelj ljubavi su bila pisma, moja mama pamti pozive na fiksnom telefonu, a moja adolescencija je prošla u brojanju koliko puta me je „cimnuo“, što je već era mobilnih telefona. Danas se vrlo verovatno ona meri lajkovima i komentarima na „Fejsbuku“, „Instagramu“ i drugim društvenim mrežama. Nedavno, kada nam je na času jezika koji pohađam profesor dao temu „Kako je izgledao život bez interneta?“, jedna osamnaestogodišnjakinja je rekla da nije mogla da uradi domaći zadatak, jer to ne može ni da zamisli“, izjavila je Jovana Jestrović.
Koliko su se neke stvari ubrzale, pa u moderno vreme, sa modernim spravama, začas pošaljemo nekome stiker „volim te“, dok smo nekada morali da čekamo mesecima da to čujemo ili kažemo? Ili se samo „dogodila“ površnost?
„Napredak tehnologije nam donosi instant rešenja u mnogim sferama, pa tako sa sobom nosi i ono što često nazivam „instant ljubav“. Čini se da je nekako mnogo lakše kliknuti na stiker i opciju „pošalji“, nego otkucati čitavu poruku, bezbroj puta pročitati, prepravljati i na kraju prelomiti da je pošaljemo. Ili, pak, da izgovorimo to uživo na sastanku. Činjenica je da se danas veze u većini slučajeva brže razvijaju. Ali ja ne bih to nazvala površnošću. Pre bih rekla da su samo odnosi drugačiji. Za 50 godina, sa novim tehnologijama i otkrićima, ovakve forme veza koje mi danas vidimo kao moderne mogu da izgledaju zastarelo, a one današnjim generacijama površno“, kazala je ona.
Da li se promenila nota romantike danas? Tiše se čuje ili je zapravo „neslušljiva“ za današnje generacije?
„Poklanjanje ruže i držanje kaputa danas je zamenjeno slanjem stikera ili pak, postavljanjem romantične pesme na profil partnera. Ipak, čini mi se da neki od ustaljenih gestova i dalje, bez obzira na sav napredak tehnologije, ne jenjavaju. U radu sa mladim pojedincima i parovima i dalje čujem da postoji vrednovanje cveća, romantičnih večera i otvaranje vrata kao lep gest. Kako sam imala priliku da radim i sa mnogo mlađim generacijama u Savetovalištu za mlade, saznala sam mnogo o novim pokazateljima romantike i shvatila da ona ne ide toliko na uštrb ovih tradicionalnih gestova“.
Starije generacije kritikuju mlade da ne znaju da vole, da su nestalne i neverne. Da li bi to, ipak, samo moglo da se podvede pod ono „sve u svoje vreme“?
„Da, nekako mi se čini da se ovde upravo radi o promeni izgleda veza i načinu pokazivanja ljubavi ili možda samoj činjenici da je danas sve daleko dostupnije i transparentnije. Nisam sigurna da prevara nije postojala i pre nekoliko decenija, samo joj se posvećivalo mnogo manje pažnje i manje je bila u fokusu nego danas“, dodala je Jestrović.
Međutim, šta u ljubavi, ako je čista i prava, ostaje večno isto bez obzira na vreme?
„Ona uvek podrazumeva iskrene emocije prema partneru, postojanje želje da budemo u kontaktu sa njim, da provodimo kvalitetno zajedničko vreme, budemo tu kad god mu je potrebno i da želimo da on bude prisutan u svim našim važnim momentima. Ona znači da smo posvećeni, predani i da to pokazujemo, na naše načine, koji se možda s vremenom ili, od para do para, menjaju, ali ih svakako prepoznajemo kao ljubav. Ako tako posmatramo stvari, tehnologija može samo da nam pomogne da ovaj repertoar pokazivanja emocija proširimo“.
Da li nas napredak tehnologije nužno udaljava od ljudi?
„Svi danas mnogo više vremena provodimo na poslu, radimo nekoliko poslova istovremeno i ulažemo u svoj profesionalni napredak, jer se čini da današnje tržište to zahteva više nego ranije. S druge strane, tehnologija je toliko napredovala da nam omogućava da tu otuđenost nadomestimo stalnom komunikacijom na društvenim mrežama i raznim aplikacijama koje umnogome olakšavaju interakciju. Ono što ostaje kao večito pitanje jeste koliko to stvarno može da zameni kafu sa prijateljem ili šetnju po keju“, zaključila je Jovana.
Znate li šta je to pravilo 37 procenata? Kažu da vas vodi do savršenog partnera
Preuzmite android aplikaciju.
