Брзина! Данас све мора бити брзо, а ми навикли да идемо свугде натенане. Е, да! Међутим, када су гладни у Новосађанима се пробуди, негде дубоко успавана и сакривена личност којој се негде жури и нема времена да чека.
Услед многих обавеза са којима се сусрећемо, немамо времена да кувамо, немамо времена да идемо на ручкове који трају сатима, а стари добри рецепт недељног ручка – “супа, сос, месо“, остављамо само у успоменама на неко прошло, спорије, време.
Ипак, у целој тој журби која нас већ годинама води трбухом за крухом, стомак нам често сигнализира да је време да направимо паузу и коначно поједемо ту “корицу ‘леба“ за коју се толико мучимо.
Шта онда радимо? Онда је најсјајнији моменат да се осврнемо око себе и погледамо који локал из велике понуде новосадских брзих храна може да реши наш проблем.
Заправо, ако мало боље размислимо, некада није ствар ни у брзини, него… ми једноставно волимо да поједемо нешто са ногу, било да нисмо у прилици да направимо себи ручак, не стижемо или чак не желимо.
Наравно постоји и оно правило: “Ручак је увек укуснији када га неко други спреми!“, а постоје и они људи који, напросто, не подносе да кувају из само њима познатих разлога.
Било како било, неко је једном давно сео и добро осмотрио менталитет наших суграђана, те је у Новом Саду пре много година почело да ниче све више локала са храном. Кренуло је са хамбургеријама и пицеријама, да би до сада цео Град напупео са великим бројем киоска са овом наменом.
Не знам колико сте упознати са тиме да је у нашем Граду рођено пуно изумитеља чија су имена остала записана у његовој богатој историји.
Неки су били више познати, неки мање, али чињеница је да су сви изуми који су нас задесили у току претходних година додатно оплеменили и олакшали наше животе.
Данас ћемо вам причати о једном, који је представљао малени корак за свет, али значајан за Нови Сад, о једном од најпознатијих гастрономских специјалитета нашег Града – чувеном индекс сендвичу.
Да смо ми, Новосађани, веома свесни своје посебности показује и то да бисмо „на кеца“ могли да се посвађамо са сваким ко каже да су сендвич и индекс иста ствар.
Сендвич је, разуме се, сендвич, а индекс је напознатији гастро-бренд Новог Сада, чувен колико и лесковачка пљеска у Лесковцу или комплет лепиња на Златибору и нема ту места никаквој дискусији!
Индекс сендвич састоји се од топљеног сира, шунке и шампињона, али и свих оних прилога које обавезно накркамо у њега. Иако га сви праве различито, суштина му је увек иста – свега и много!
Дакле, његово величанство индекс сендвич, у даљем тексту ћемо га називати само индексом, јер сваки Новосађанин зна о чему се ради када чује ову реч, настао је још давне 1984. године.
Његов изумитељ био је Денис Улсен, тадашњи апсолвент економије, који се досетио да у оквиру Универзитетског кампуса не постоји довољно велика понуда укусне, а опет јефтине хране, коју би студенти могли себи да приуште.
Тако је негде између Факултета техничких наука и Пољопривредног факултета никао малени црвени киоск са брзом храном назван “Академац“ и у коме су се правили најјачи сендвичи.
Међутим, хармонија и мирна пловидба освојеним тржиштем није дуго трајала, јер је недуго затим у непосредној близини отворен још један, конкурентски, киоск “Маја“.
Уколико су приче истините, иако је сендвич настао у “Академцу“, сам назив – индекс- настао је управо у “Маји“. Оба конкурентска киоска непрестано су се међусобно такмичила ко ће привући већу пажњу студената и чији ће им се производи више допасти.
Како је помфрит одувек био помфрит и ту никада није било превише простора за експериментисање, и једној и другој конкурентској фирми остало је да што боље “набуџе“ свој сендвич и тиме привуку више муштерија.
Оба локала радила су пуном паром. Прича се да су ондашњи студенти умели да изађу раније са предавања како би што пре стали у ред за свој традиционални доручак.
Конкурентски рат између “Академца“ и “Маје“ учинио је да, иако су оба кисока била принуђена да се иселе из Универзитетског кампуса, локали наставе најнормалније да раде, али на другим локацијама.
Тим потезом, индекс сендвич престао је да буде само “студентска ствар“, те је постао прави новосадски специјалитет.
У Новом Саду данас постоји огроман број продавница који продају индекс сендвиче, неки су се специјализовали само за то, док други нуде индекс уз богату понуду пица, пљескавица и других специјалитета.
Тренутно су најпознатија места за куповину овог специјалитета индекс “Маја“, “Ванеса“ и “Мирјана“, мада ће вам многи Новосађани потврдити да ни “Индекс шестица“, а ни “Тетак“ ни мало не заостају за њима.
Све у свему, увек је питање укуса. Неко више воле вамо, неко тамо. “Маја“ је специфична по својој чувеној кифли због које је једни избегавају, а за друге је управо она разлог због кога одлазе тамо.
“Ванеса“ и “Мирјана“ су посебно познати по томе што никада не штеде на прилозима!
И даље нам није јасно како овај врхунски специјалитет никада није заживео у другим деловима Србије, поготово када је општепознато да, рецимо, Београђанима није проблем провозати се до Новог Сада само да би појели један богати индекс.
Истина, конкуренција је све већа, али се због тога квалитет овог локалног гастро-бренда само повећава.
Још ако на то додамо непрестану потребу Новосађана да се по нечему разликују и буду посебни, прогнозе су да индекс никада неће изаћи из моде, само ће га можда додатно обогатити са још понеким, обавезним, састојком!
Преузмите андроид апликацију.
