Na današnji dan rođen je Čarls Darvin, te se u svetu danas obeležava Darvinov dan, a ovaj naučnik najpoznatiji je po modernoj teoriji evolucije, koja govori o nastanku čoveka.
Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka, i uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.
Današnji čovek, prema toj teoriji, naziva se Homo Sapiens i postao je anatomski moderan čovek pre oko 250.000 hiljada godina u Africi.
Moderna teorija evolucije razvija se na temeljima darvinističkog shvatanja unoseći novootkrivene evolucijske faktore najpre u okvirima genetike.
Teorija evolucije danas je u nauci prihvaćena kao validno objašnjenje o nastanku čoveka, ali daleko od toga da se svi slažu oko toga.
Koje još teorije o nastanku čoveka postoje?
Sigurno vam je poznat i religijski osvrt na ovaj događaj – Kreacionizam. U Hrišćanstvu, pravoslavnom i katoličkom, smatra se da je Bog tokom sedam dana stvaranja sveta stvorio i čoveka.
Tačnije, šesti dan, stvorio je životinje i ljudska bića. Bilo ih je samo dvoje, a znate i njihova imena – Adam i Eva.
Slična priča postoji i u Islamu, kao i Judaizmu.
U Budizmu se smatra da su ljudi nastali sami, niko ih nije stvorio, bili su bića koja sijaju svetlom i mogu se kretati kroz prostor bez mehaničkih pokreta. Vremenom su dobijali ostale karakteristike koje ih čine onim što su danas.
Mogu li nauka i religija da sarađuju?
Religija i nauka se neretko sukobljavaju u svojim stavovima, pa tako i u ovom slučaju. One operišu na različitim nivoima, imaju različite metode i koriste različite vrste dokaza.
Prema rečima mitropolita Kalistosa Vera „naučnik svoj rad temelji na svedočanstvu naših čula, dok teolog i religijski mislilac koristi podatke iz otkrivenja – Svetog Pisma.“
Nauka nam govori šta postoji u univerzumu, kako je univerzum nastao i poprimio i kroz koje stadijume se razvijao. U religijskoj sferi, pitanje je zašto je svet stvoren i koji je smisao ljudskog života na zemlji.
Pomenuti mitropolit kaže da kao pravoslavni hrišćanin, u teoriji evolucije ne vidi problem za svoju veru, jer je „Bogu moguće da deluje i kroz evolucione procese“, te da religija izlazi van okvira nauke, pa se razlike između ta dva mogu očuvati.
Nauka sa druge strane ima svoja objašnjenja za nastanak same religije, pa i religioznih tumačenja nastanka sveta i čoveka.
Najčešće tvrdnje su da je čovek religijom i bogovima pokušao da objasni pojave koje tada nije razumeo, kao što su vremenske prilike i neprilike. Uzrok njenog nastanka bilo bi neznanje, a u nekim slučajevima i strah.
U šta vi verujete?
Na svetu trenutno živi 7,8 milijardi ljudi, a samo 1,2 milijarde izjašnjava se kao nereligiozno stanovništvo.
To čini tek 15% ukupnog broja ljudi, a broj onih koji veruju u nauku daleko je veći od tog procenta, pa se može zaključiti da većina paralelno veruje nauci, ali i svom odabranom, ili nametnunom božanstvu.
Preuzmite android aplikaciju.
