Česnica je kolač koji se sprema za Božić. Kolač nalikuje hlebu i okruglog je izgleda sa ukrasima po sebi.
Pravljenje božićne pogače razlikuje se od kraja do kraja, na severu naše zemlje se u česnicu dodaje šećer, dok u ustalim delovima Srbije česnica je isključivo slani kolač.
Slani kolač sastoji se samo od vode, brašna i soli, dok slatka česnica neodoljivo podseća na baklavu zalivenu medom i orasima.
U većini slučajeva domaćice pogaču spremaju na Badnji dan, ali negde se može čuti da se domaćice opredele da božićnu česnicu naprave rano ujutru na Božić.
Božićna česnica se skoro u svim mestima iznosi tek na božićni ručak, dok negde se česnica iznosi i tokom božićnog doručka.
Česnica se uvek lomi, nikada ne seče, i to uglavnom na broj delova koliko je i članova domaćinstva.
Pre nego što se česnica slomi, ona treba uz molitvu da se vrti tri puta u krug.
Običaji koji se praktikuju u Srbiji jesu da se u česnicu ubaci još ponešto osim pukih sastojaka od kojih se česnica pravi.
Uglavnom ovi dodaci označavaju dobitak ili prosperitet domaćinstva, s toga ih domaćice rado stavljaju.
Mnoge domaćice ubacuju zrna pšenice u božićnu česnicu ili zrna kukuruza i pasulja. Zrna koja se stavljaju u česnicu uglavnom se posvećuju životinjama u domaćinstvu, da budu plodne i zdrave.
Ipak najčešći običaj koji Srbi primenjuju jeste ubacivanje novčića u pogaču.
Novčić za onog ko je pronađe u pogači označava sreću i novčani priliv.
Kod dece je ovo jedan od najiščekivanijih trenutaka Božića, trenutak kada se česnica lomi – sve u nadi da će upravo neko od njih pronaći novčić.
Deca su jedan od razloga zbog kojih domaćice vrlo retko preskaču da stave novčić u česnicu tokom spremanja božićne česnice.
Običaj je da član familije koji je pronašao novčić u božićnoj česnici čuva novčić sve do sledećeg Božića.
U nekim krajevima se praktikuje, takođe, da ukoliko je neko od gostiju pronašao novčić, neko od članova porodice otkupi novčić iz božićne česnice kako bi ostao u domaćinskoj porodici.
Preuzmite android aplikaciju.
