Чесница је колач који се спрема за Божић. Колач наликује хлебу и округлог је изгледа са украсима по себи.
Прављење божићне погаче разликује се од краја до краја, на северу наше земље се у чесницу додаје шећер, док у усталим деловима Србије чесница је искључиво слани колач.
Слани колач састоји се само од воде, брашна и соли, док слатка чесница неодољиво подсећа на баклаву заливену медом и орасима.
У већини случајева домаћице погачу спремају на Бадњи дан, али негде се може чути да се домаћице определе да божићну чесницу направе рано ујутру на Божић.
Божићна чесница се скоро у свим местима износи тек на божићни ручак, док негде се чесница износи и током божићног доручка.
Чесница се увек ломи, никада не сече, и то углавном на број делова колико је и чланова домаћинства.
Пре него што се чесница сломи, она треба уз молитву да се врти три пута у круг.
Обичаји који се практикују у Србији јесу да се у чесницу убаци још понешто осим пуких састојака од којих се чесница прави.
Углавном ови додаци означавају добитак или просперитет домаћинства, с тога их домаћице радо стављају.
Многе домаћице убацују зрна пшенице у божићну чесницу или зрна кукуруза и пасуља. Зрна која се стављају у чесницу углавном се посвећују животињама у домаћинству, да буду плодне и здраве.
Ипак најчешћи обичај који Срби примењују јесте убацивање новчића у погачу.
Новчић за оног ко је пронађе у погачи означава срећу и новчани прилив.
Код деце је ово један од најишчекиванијих тренутака Божића, тренутак када се чесница ломи – све у нади да ће управо неко од њих пронаћи новчић.
Деца су један од разлога због којих домаћице врло ретко прескачу да ставе новчић у чесницу током спремања божићне чеснице.
Обичај је да члан фамилије који је пронашао новчић у божићној чесници чува новчић све до следећег Божића.
У неким крајевима се практикује, такође, да уколико је неко од гостију пронашао новчић, неко од чланова породице откупи новчић из божићне чеснице како би остао у домаћинској породици.
Преузмите андроид апликацију.
