Vetrenjače su nekad bile, prepoznatljivi simboli panonske nizije. Većina ih je sagrađena početkom devetnaestog veka i bila su to prava remek dela građevinskih majstora u tom vremenu.
Moderni mlinovi su odavno potisnuli nekadašnje lepotice u zaborav, pa ih je danas u Vojvodini tek desetak i to u jako lošem stanju.
Da li je došlo vreme da kao širom Evrope se rekonstruišu i postanu turističke atrakcije?
Prošlo je 220 godina od kada je podignuta prva vetrenjača u Vojvodini u okolini Zrenjanina, sagradio je Agošton Kiš, iako su neke spomenici kulture, većina je u izuzetno lošem stanju.U to vreme gotovo svako veće selo imalo je bar po jednu ili više vetrenjača.
„One su bile nosioci privredne aktivnosti ovde su se ljudi okupljali, ovde je ona mlela, ali i bila deo kulturološke tradicije ali može da bude i deo privredne odnosno u ovom slučaju turističke aktivnosti. Može da bude postrek može da bude održivost ne bi trebala da bude zaboravljena i ona treba da bude implementirana u sve aktivnosti održivog ruralnog turizma u Belom Blatu i zato je ona za nas važna“, kaže Milan Nedeljkov, hroničar Belog Blata.
U Banatu postoje još svega dve sačuvane, jedna je Bošnjakova proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, podignuta je 1890. godine na periferiji Melenaca kraj puta za Bašaid.
„Tokom 2007. godine završene su i urađene dve faze, to je neka statička sanacija i rekonstrukcija krovnog pokrivača urađeno je po svim principima konzervatorske zaštite i naravno uz konzervatorski i građevinski nadzor, radovi su primljeni među tim kasnije nebriga o tome i nedostatak ostalih faza uticali su da se jednostavno deo unutrašnjih zidova uruši tako da ona statički i dalje stoji stabilna“, kaže Branislav Milić istoričar-etnograf iz Zrenjanina.
I dok su stare vetrenjače u svetu prava atrakcija i turistički mamci, naše propadaju, prepuštene zubu vremena.
„Mi hoćemo da spojimo Zrenjanin, znači komplet naseljena mesta gde ima vetrenjača kao što su Belo Blato, Melenci sa ostalim ovde komponentama turizma kao što su zdravstveni turizam u Melencima, ovo da bude kulturni deo kulturnog nasleđa i te vetrenjače što vidite gde su sačuvani mehanizmi treba da vratimo ponovo da ljudi vide to industrijsko nasleđe koje je bilo, a tamo gde je devastirano da ima prenamenu poput galerija, vizitorskig centara i tako dalje“, kaže Jaroslav Stevanov iz Turističke organizacije Zrenjanina.
Po nekim zapisima iz 1885. godine u Banatu i Bačkoj bilo je oko 288 mlinova na vetar, ovo vreme preživeli su tek retke i one su na žalost u ruševnom stanju.
Preuzmite android aplikaciju.
