Ветрењаче су некад биле, препознатљиви симболи панонске низије. Већина их је саграђена почетком деветнаестог века и била су то права ремек дела грађевинских мајстора у том времену.
Модерни млинови су одавно потиснули некадашње лепотице у заборав, па их је данас у Војводини тек десетак и то у јако лошем стању.
Да ли је дошло време да као широм Европе се реконструишу и постану туристичке атракције?
Прошло је 220 година од када је подигнута прва ветрењача у Војводини у околини Зрењанина, саградио је Агоштон Киш, иако су неке споменици културе, већина је у изузетно лошем стању.У то време готово свако веће село имало је бар по једну или више ветрењача.
„Оне су биле носиоци привредне активности овде су се људи окупљали, овде је она млела, али и била део културолошке традиције али може да буде и део привредне односно у овом случају туристичке активности. Може да буде пострек може да буде одрживост не би требала да буде заборављена и она треба да буде имплементирана у све активности одрживог руралног туризма у Белом Блату и зато је она за нас важна“, каже Милан Недељков, хроничар Белог Блата.
У Банату постоје још свега две сачуване, једна је Бошњакова проглашена за споменик културе од великог значаја, подигнута је 1890. године на периферији Меленаца крај пута за Башаид.
„Током 2007. године завршене су и урађене две фазе, то је нека статичка санација и реконструкција кровног покривача урађено је по свим принципима конзерваторске заштите и наравно уз конзерваторски и грађевински надзор, радови су примљени међу тим касније небрига о томе и недостатак осталих фаза утицали су да се једноставно део унутрашњих зидова уруши тако да она статички и даље стоји стабилна“, каже Бранислав Милић историчар-етнограф из Зрењанина.
И док су старе ветрењаче у свету права атракција и туристички мамци, наше пропадају, препуштене зубу времена.
„Ми хоћемо да спојимо Зрењанин, значи комплет насељена места где има ветрењача као што су Бело Блато, Меленци са осталим овде компонентама туризма као што су здравствени туризам у Меленцима, ово да буде културни део културног наслеђа и те ветрењаче што видите где су сачувани механизми треба да вратимо поново да људи виде то индустријско наслеђе које је било, а тамо где је девастирано да има пренамену попут галерија, визиторскиг центара и тако даље“, каже Јарослав Стеванов из Туристичке организације Зрењанина.
По неким записима из 1885. године у Банату и Бачкој било је око 288 млинова на ветар, ово време преживели су тек ретке и оне су на жалост у рушевном стању.
Преузмите андроид апликацију.
